SAMO DESETAK ODSTO POVRŠINA POD VOĆNJACIMA U SRBIJI SE NAVODNJAVA
U prošloj godini površine koje se navodnjavaju povećane za 4,6 odsto u odnosu na 2021. ali ukupne koje se zalivaju su i dalje male, ističu stručnjaci.
Foto: Pixabay
Navodnjavanje mora da bude projekat od nacionalnog značaja, kaže za „Politiku” profesor Zoran Keserović.
U prošloj godini površine koje se navodnjavaju povećane za 4,6 odsto u odnosu na 2021. ali ukupne koje se zalivaju su i dalje male, ističu stručnjaci.
Kako je objavio Republički zavod za statistiku, najzastupljeniji tip navodnjavanja u prošloj godini bio je orošavanjem i to na više od 90 odsto površina. Navodnjavano je 54. 639 hektara poljoprivrednih površina. Oranice i bašte (sa 93,4%) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,4%) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 1,3%).
Kako se navodi, istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.
Iako je došlo do povećanja upotrebe sistema za navodnjavanje ( kao i površina) jasno je da je i velika suša delimično uticala na taj rezultat. Stručnjaci međutim naglašavaju da su te površine i dalje male i da je za razvoj modernog agrara i povećanje prinosa potrebno da se one značajnije uvećaju.
–Prema mojim podacima, od ukupne površine pod voćnjacima u Srbiji navodnjava se 10 do 11 odsto. Tu su uračunati i individualni proizvođači. Pomaka u voćarstvu ima ali su to i dalje jako male površine. Moj stav je da bi navodnjavanje moralo da bude projekat od nacionalnog značaja – kaže za „Politiku” profesor Zoran Keserović, jedan od vodećih stručnjaka za voćarstvo.
Kako navodi, italijanski voćnjaci su sigurno oko 90 odsto pod sistemima za navodnjavanje a u toj zemlji, bilo kojom oblašću da prođete, vidite nepregledne kanale. Obaveza farmera je da ih čiste i kose i plaćaju kazne ako to ne urade. Tamo je nezamislivo podići voćnjak a da nije pod sistemom za navodnjavanje.
–Smatra da Srbija ima dosta povoljan vodni režim za pravljenje akumulacija kao jedno od rešenja– kaže naš sagovornik i dodaje da je još pre desetak godina predlagao da se u Srbiji prvo sve intenzivne kulture ( voćarstvo, vinogradarstvo, povrtarstvo, sadni i semenski materijal ) stavi pod sisteme za navodnjavanje, kako bi uspeli da povećamo tu proizvodnju.
Sušne godine će, upozorava, dolaziti sve češće. Prošle godine, u prva tri meseca, palo je svega 30 milimetara kiše, došla je i ogromna suša u junu i julu što je uticalo na smanjenja kvaliteta voća. Većina voćnih vrsta je prošle sezone, baš zbog toga, završila u preradi.
Od Beograda do Niša ne možete da vidite stado
Prema njegovim rečima, opasnost se krije i u padu u stočarstvu jer bez njega nema jake poljoprivrede. Veliki problem je što nemamo dovoljno stajnjaka, što nam humus pada.
– Od Beograda do Niša, uz put, vi praktično ne možete da vidite stado ovaca ili drugih životinja. A navodnjavanje mora da prati velika količina stajnjaka. Važan je i plodored koji se kod nas apsolutno ne poštuje– ističe naš sagovornik i dodaje da je navodnjavanje preduslov za jednu intenzivnu proizvodnju, naravno uz jako stočarstvo.
– To što što mi zarađujemo oko pet milijardi dolara od izvoza agrara to je beznačajno u odnosu na mogućnosti koje Srbija ima- kaže profesor Zoran Keserović.
Izvor: Politika
