Uloguj se / Registruj se
Registruj se

Main Menu

Navigacija

SIVA EKONOMIJA U REGIONU I DALJE IZNAD PROSEKA EU

23.02.2021

Foto: Pixabay

Četiri države Jugoistočne Evrope – Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska i Srbija suočavaju se sa velikim obimom sive ekonomije koja se, prema raspoloživim podacima, procenjuje na 27,1 odsto BDP u Hrvatskoj, i približno 30 odsto u ostale tri države, što je znatno iznad proseka EU od 17,9 odsto, navodi se u istraživanju koje je uradio Centar za politike i upravljanje iz Sarajeva.

Istraživanje je sprovedeno u navedenim zemljama regiona putem anketiranja više od četiri hiljade ispitanika, u periodu uoči pandemije korona virusa.

Nalazi istraživanja pokazuju da je u sve četiri države prisutan rad „na crno“ i delimično neprijavljeni rad koji znači da se deo plate isplaćuje „na ruke“. Anketa pokazuje da 25,8 odsto građana Srbije poznaje bar jednu osobu koja radi na crno ili deo plate prima u koverti, dok u ostale tri države ovaj procenat varira od 16,3 odsto u Hrvatskoj do 18,7 odsto u Crnoj Gori. U studiji se ističe da je rad „na crno“ ili delimično neprijavljeni rad osetljiva tema, što navodi na zaključak da su navedene stope verovatno i više.

Predsednik UGS „Nezavisnost“ dr Zoran Stojiljković u izjavi za portal Biznis.rs ukazuje i na činjenicu da je tokom korona krize znatno veći broj radnika u Srbiji ostao bez posla u segmentu povremenih i privremenih poslova, a posebno u segmentu „sive ekonomije“. U Nacionalnom programu Vlade Srbije za suzbijanje sive ekonomije, navodi se da je taj segment poslovanja obuhvatao oko 15 odsto BDP 2019, dok se učešće neformalne zaposlenosti u ukupnoj zaposlenosti u Srbiji procenjuje na oko 17,5 odsto u 2020. godini. To govori u prilog tezi da je teško potpuno precizno utvrditi obim sive ekonomije.

Ipak, rezultati studije sarajevskog Centra za politike i upravljanje ukazuje i na visoku učestalost neformalne kupovine roba i usluga, pa tako, 32,3 odsto građana Crne Gore nabavlja robu i usluge bez dobijanja računa, a u ostale tri države ovaj postatak varira od 20,5 odsto u BiH do 28,8 odsto u Srbiji.

Istraživanje pokazuje da oko 25 odsto populacije u regionu opravdava rad na crno i kupovinu bez dobijanja računa. Sa druge strane, više od 40 odsto građana regiona nema poverenja u rad inspekcija pri otkrivanju rada “na crno” i neformalne kupovine. Takođe, više od 40 odsto anketiranih u regionu smatra da su sankcije blage za otkrivanje ovakvog nedozvoljenog delovanja.

Kako se ističe u studiji, većina radnika u sivoj ekonomiji zarađuje do 300 evra neprijavljenih sredstava mesečno. Udeo je u rasponu od 41 odsto u BiH do 52 odsto u Crnoj Gori. Istovremeno neprijavljene ekonomske aktivnosti predstavljaju značajan izvor prihoda za mnogo građana zemalja koje su bile predmet istraživanja.

Udeo kupaca proizvoda i usluga od neregistrovanih prodavaca na neformalnom osnovu je između 20,5 odsto u BiH do 32,3 odsto u Crnoj Gori. Postotak kupaca proizvoda i usluga iz neregistrovanih izvora varira između 18,2 odsto u Hrvatskoj do 33,7 odsto u Crnoj Gori.

Cigarete su najčešće neformalno kupljen proizvod u regionu, osim u slučaju Srbije. Među populacijom koja je uključena u neprijavljenu trgovinu udeo onih koji kupuju cigarete bez računa ili kroz neformalne kanale trgovine varira od 15 odsto u Srbiji do 69 odsto Crnoj Gori.

Odeću “neformalno” kupuje između 29 odsto građana u Hrvatskoj do 52 odsto u Crnoj Gori. I to je procenat građana koji priznaju učešće u neformalnoj trgovini. Kako se ističe u studiji, u regionu je sasvim uobičajeno da se izbegava plaćanje poreza kada se nabavlja hrana, ogrev, vrši kupovina ili popravka vozila, vrši kupovina alkoholnih pića i medicinskih i kozmetičkih usluga i roba.

Istraživanje pokazuje da većina onih koji kupuju proizvode putem neformalnih kanala prodaje troše male iznose na takvu kupovinu. Sa druge strane, postotak onih koji troše više od 100 evra mesečno na neprijavljenu kupovinu varira od 11 odsto u BiH do 22 odsto u Crnoj Gori. Između 46,3 odsto (BiH) i 66,4 odsto (Hrvatska) populacije pripisuje neformalnu kupovinu primarno višim cenama robe koja se kupuje preko formalnih kanala prodaje.

Istraživanje takođe pokazuje da je poreski klin oporezivanja rada u četiri posmatrane zemlje u rasponu od 38,8 odsto u Hrvatskoj do 40,3 odsto u Crnoj Gori, što je iznad proseka OECD koji iznosi 36,1 odsto.

Niska progresivnost oporezivanja rada u posmatranim ekonomijama, izuzev Hrvatske, predstavlja prepreku formalnom zapošljavanju niskokvalifikovane radne snage, zaključuje se u istraživanju.

Izvor: Biznis.rs