Uloguj se / Registruj se
Registruj se

Main Menu

Navigacija

U VOJVODINI NAJVIŠE ZASADA ORGANSKE HRANE

23.01.2023

Foto: Pixabay

Najveći udeo ekoloških zasada u odnosu na ukupno korišćene poljoprivredne površine u EU imale su Austrija, Estonija i Švedska.

U osam država one su bile ispod pet odsto, pokazuju poslednji podaci Evrostata za 2020. Površina koja se koristi za ovakvu vrstu poljoprivredne proizvodnje u EU iznosila je 14,7 miliona hektara. Kada se preračuna, to je u proseku 9,1% ukupnih poljoprivrednih površina i znatno manje nego što bi zagovornici održive proizvodnje to želeli. Nova Strategija EU postavila je vrlo visok cilj da do 2030. najmanje 25% poljoprivrednog zemljišta treba koristiti za ovakav način proizvodnje.

Rezulalti se istina razlikuju od države do države pa je je udeo u Austriji (25,7 %), Estoniji (22,4 %) a Švedskoj (20,3 %). Nasuprot tome, ispod pet procenata beleži osam država članica EU, s najmanjim udelima u Irskoj (1,7 %) i Malti (0,6 %). Najveći poljoprivredni proizvođač – Francuska imala je 17,1 odsto zemljišta pod eko zasadima, Španija 16,6, Italija 14,2 a Nemačka tek 10,8 odsto, prenosi portal "Agroklub".

Površine koje su uključene u organsku biljnu proizvodn u Srbiji u 2021. godini iznosile su 23.527 hektara, što je u poređenju sa 2020. povećanje od 12,2 procenta.

Za deset godina one su porasle za 271%, navodi se u poslednjem broju časopisa objavljenom na sajtu Udruženja Serbia organica. U 2021. godini najveće površine organskih zasada su kod nas bile pod organskom voćarskom proizvodnjom ( 36%), zatim pod žitaricama ( 28%), krmnim biljem (19%), industrijskim biljem ( 14%), dok je najmanje učešće u površinama činilo povrće i lekovito i začinsko bilje.

Najveće površine pod organskom proizvodnjom bile zastupljene u regionu Vojvodine sa udelom od 38,36%, zatim slede region južne i istočne Srbije sa učešćem od 31,58 procenat, Šumadija i Zapadna Srbija ( 29,86%) i region Beograda sa svega 0,2%.

Kako se navodi, zabeležen je posebno porast broja živine (120 %), ovaca za 95 % i goveda za 45 %, dok je zabeležen mali pad broja pčelinjih društava (pet odsto) i neznatan u svinjarstvu. Tokom 2021. godine povećan je ukupan broj proizvođača uključenih u organsku proizvodnju sa 6.109 koliko je bilo u 2020. godini na 6.421. Posmatrajući period od deset godina broj organskih proizvođača uvećan je za 500%.

Kako se navodi, rast prometa organske hrane primetan je poslednjih godina na mnogim tržištima. U Nemačkoj je, recimo, zabeleženo povećanje u 2020. za 25%, a taj trend se nastavio i dostigao promet u 2021. od oko 16 milijardi evra.

Izvor: eKapija