Uloguj se / Registruj se
Registruj se

Main Menu

Navigacija

KREČENJE ZA ZDRAVLJE, MOLOVANJE ZA UŽIVANJE I PRESTIŽ

05.08.2020

Danas je okrečiti kuću ili stan mnogo jednostavnije nego što je to bilo nekad. Savremene tehnike i materijali omogućili su svakom ko ima malo volje da svoj stambeni prostor osveži.

Krečenje a posebno molovanje nekad se nije moglo zamisliti bez molera, cenjenog zanatlije. A ako je još moler imao i umetničke sklonosti, dobijao je i poseban naziv, soboslikar.

Krečilo se da bude čisto i zdravo, jer živi kreč ubija bakterije i sprečava infekcije.

Molovalo se za uživanje i prestiž.

Molovanje je poseban postupak koji je, kad se pojavio, bio rezervisan za imućnije kuće. Jer, ne samo što je trebalo prvo krečiti pa onda molovati, nego je za molovanje bio potreban poseban majstor, koji se morao platiti.

Molovalo se uz pomoć paprinih mustri, odnosno rupičaste probušene hartije u vidu različitih šara. Mustra se prisloni uz zid pa se preko nje vuče četka a onda ostaju šare na zidu od rupa kroz koje prođe farba.

Moleraj je u jednom trenutku postao demode, pa su i majstori za molovanje otišli u istoriju.

Ipak, uvek preostane neki majstor koji veštine zanata sačuva od zaborava.

Jedan od takvih je i Novobečejac Janoš Koso.

- Soboslikarstvo je bio jedan od posebno važnih zanata sve do posle Drugog svetskog rata, priča Janoš Koso. Njime su se bavili isključivo muškarci a za taj zanat su se školovali u Beču i Budimpešti. Moleraj, kako se taj zanat na ovim prostorima zvao, za svaku porodicu bio je jako važan. Urediti prostorije u kući na poseban način, staviti do znanja okolini svoj materijalni status preko moleraja, imati nešto najnovije, najmodernije, za soboslikare je značilo pune ruke posla, ističe Janoš.

Neke mustre Janoš je dobio od starijih Novobečejki, neke je sam kupio. Janoš radi starinskim alatom, starim četkama od konjske dlake, starinskim mustrama i na stari način.

Prvo se zid okreči u boju u koju domaćica želi. Onda se izvuku štrafte na 15 centimetara od plafona i onda se kreće sa mustrama. Znalo se nekad kako se moluje predsoblje, ono treba da bude kitnjasto, kako se moluje soba a kako kuhinja. Moleraj u kuhinji treba da bude što gušći, da se ne vidi kad se isprlja. Po moleraju se nekad znalo ko je koje nacije ali i ko je koliko bogat, pa i kakva je domaćica. Siromašniji nisu imali za moleraj, pa su močili četku u boju i prskali zid, da im ne ostane čisto beo, kaže Janoš.

Janoš je savladao i sve tajne nekadašnjeg moleraja, na primer, kad se sipa mleko u boju, kad se dodaje dunavska zemlja, kad se dodaje kaolin… To se više ne radi, sada se moluje modernim bojama ali su se nekadašnje veštine i tajne ipak sačuvale od zaborava.

Da bi se izmolovao jedan zid, potrebna su najmanje četiri dana. I najmanje dva radnika, ukoliko su mustre u dve boje. A ako su u tri boje, sve traje još duže, ali je zato i lepše.

- Za moleraj je potrebno mnogo strpljenja. Prvo se pripremi grunt, kako se to kaže, odnosno zid okreči u osnovnu boju i to dva puta. Onda se izvuče štrafta. Pa se kreće sa mustrama, i to iz ćoškova. Prvo jedna boja, pa druga boja. Svaka rupa mora da se idealno uklapa. Na kraju se rade ćoškovi. Ima onih koji neće da moluju ceo zid, nego samo lozicu kod štrafte. Moleraj ima mnogo tajni i finesa. Sad sam siguran da ću se moleraju učiti celog života ali sam srećan što sam ga sačuvao od zaborava a i sve više ima onih koji bi da svoje zidove okreče na starinski način, završava svoju priču Janoš Koso.