Uloguj se / Registruj se
Registruj se

Main Menu

Navigacija

TRAČ, ZANAT KOJI NESTAJE

08.06.2022

 Foto: Privatna arhiva

Zoran Slijepčević vlasnik je zanatske radnje „Tkač“, sa sertifikatom „Stari zanat“, koji na ručnom razboju stvara cenjene i tražene rukotvorine.

Zorana znaju i u Zrenjaninu ali u celoj Srbiji po divnim ručno tkanim proizvodima ali možda ne znaju da je Zoran jedini muškarac u Srbiji koji se bavi ovim starim zanatom.

– Diplomirao sam 1994. godine, kao inženjer tekstilne konfekcije. Krajem 2009. godine, iz radoznalosti sam otišao na izložbu ručno tkanih predmeta, to me je odmah zagrejalo, kao i saznanje da će se u Opštem udruženju preduzetnika uskoro održati kurs tkanja na ručnom razboju, na koji sam se odmah i prijavio – priča Zoran o tome kako se obreo za razbojem, podsećajući da je u toku studiranja imao predmet tkanje.

Zoran je završio kurs i kako bi se reklo, sve ostalo je istorija.

Otvorio je zanatsku radnju “Tkač”, dobio zvaničan sertifikat da se bavi starim zanatom što je garancija kupcima da se prilikom izrade proizvoda, u zanatskim radnjama koje ga poseduju, svaki komad radi ručno, i svakom se posvećuje posebna pažnja, što za krajnji cilj ima proizvode vrhunskog kvaliteta.

Zoran radi na podnom kontrabalans razboju, koji se najčešće koristi na području Vojvodine. Na istom ovakvom modelu radilo se i pre vek i po. Na njemu tka sve što može da se zamisli, od šalova, marama, staza, krpara, ogrtača pončo, do zavesa i još mnogo toga. Nažalost, njegov zanat još uvek ne može da mu obezbedi dovoljno prihoda.

– Svaki zanatlija je potpuno posvećen svome zanatu, mada mnogi stari zanati opstaju jedino zahvaljujući entuzijazmu i posvećenosti, ne zbog isplativosti. Mnoge zanatlije prinuđene su da rade i dodatne poslove, da bi mogli da prežive, kaže Zoran.

Svoje proizvode prodaje na manifestacijama širom zemlje a oni često završe i u inostranstvu.

Kaže, iako se godinama govori o starim zanatima i potrebi da se oni zaštite od nestajanja, malo se šta u praksi i ostvari.

- Kao neko ko se bavi starim zanatom nemam previše privilegija. Plaćam porez, sve isto kao i drugi preduzetnici. Najveći problem je plasman i mislim da bi tu država mogla da pomogne, priča Zoran.

Zoran je imao ideju od koje ni danas ne odustaje da zaštiti takozvani torontalski ćilim, ručno tkan ćilim iz ovih krajeva. To bi mogao biti autentični suvenir sa ovih prostora. Nije da nije bilo razgovora ali od ideje se nije daleko odmaklo.

- Žao mi je kad vidim da u drugim sredinama svoje zanatlije malo više paze nego što je to ovde slučaj. Da ne govorim da su u nekim evropskim zemljama, posebno na severu Evrope, zanatlije državni službenici koji dobijaju platu da sačuvaju tradiciju i tradicionalne veštine. To kod nas nije realno ali da bismo mogli više da obratimo pažnju i pomognemo gde možemo, to sigurno nije nemoguće, kaže Zoran.

Svoje znanje Zoran deli nesebično. Ima učenike čijim se uspesima neizmerno raduje.

- Ko god želi da nauči da tka što je jedan divan posao, može da se javi. Sve što znam, rado ću podeliti sa drugima jer bih voleo da ovaj stari zanat opstane, kaže Zoran Slijepčević.