BOTANIČKA BAŠTA I KULE ZA ORLOVE
Koliko su preduzetnici i ljudi sa preduzetničkim duhom voleli svoj grad, pokazuje i nekad, na žalost ne i sad, jedan od najlepših zrenjaninskih parkova – Plankova bašta ili Plankert.
Koliko su preduzetnici i ljudi sa preduzetničkim duhom voleli svoj grad, pokazuje i nekad, na žalost ne i sad, jedan od najlepših zrenjaninskih parkova – Plankova bašta ili Plankert.
Mnogi Zrenjaninci ne znaju da je Plankova bašta delo jednog čoveka – nekadašnjeg velikobečkerečkog apotekara, vlasnika apoteke „Kod spasitelja“ Ferenca Franje Planka.
Plank je tridestih godina XIX veka kupio 16 000 kvadrata zemljišta na kom je formirao park – botaničku baštu. Osim drveća, ideja je bila da se u parku gaji i lekovito bilje.
Na prostoru parka podignuta je i zgrada u kojoj se gajio rasad za park.
Za Plankovu baštu vezano je nekoliko legendi.
Jedna je vezana i za samog vlasnika. Naime, ne zna se njegova sudbina. Zna se, da je zbog izgradnje kasine u sklopu parka, zapao u finansijske probleme, nije mogao da vrati pozajmljeni novac, pa je to što je imao ustupio gradu i nestao u nekim novim avanturama.
Legenda je vezana i za dve kule koje i danas stoje u parku. Po jednima, kule potiču iz vremena dok su Bečkerekom vladali Turci. Po drugima, kule su služile Planku da u njima odgaja orlove.
Prema Plankovom parku milosti nisu imale nijedne vlasti. Umesto na razvijanju, sporadično se radilo na njegovom devastiranju. Od rušenja do gradnje, uglavnom Plankova plemenita ideja polako se krunila.
Na rubu Plankerta nekada je postojalo lutkarsko pozorište. Srušeno je.
Ostala je Rotonda, spomenik podignut poginulim Crvenoarmejcima i bista Jovana Jovanovića Zmaja, rad akademske vajarke Ljubice Tapavički. Bista Branka Radičevića nestala je.
Plankova bašta jedva je preživela pokušaj da se kroz nju izgradi saobraćajnica.
Danas je prilično devastirana i zapuštena.
Staro drveće popušta od godina i atmosferskih prilika i neprilika i ne zanavlja se.
Dečje igralište potpuno zapušteno, spomenici išarani grafitima.
Uništeni mobilijar.
Umesto da se od lepote u centru grada, oaze zelenila i tišine, uz pomoć legendi i misterija koje je okružuju, napravi lepo mesto, svi smo dozvolili da se, dva veka stara ideja apotekara Planka, pretvori u zapušteno mesto.
Ipak, velika ljubav preduzetnika prema svom gradu, koja se u slučaju apotekara Planka pretvorila u botaničku baštu, pamtiće se dogod se o njoj priča i piše. Pa neka i ovaj tekst posluži tome.
