DA LI ĆE KRIZA POGURATI POSKUPLJENJE GARDEROBE

DA LI ĆE KRIZA POGURATI POSKUPLJENJE GARDEROBE

Oseća se pad kupovne moći i logično je da će kupci u ovakvim okolnostima menjati listu prioriteta, pa će odlučiti da nose prošlogodišnji kaput.

 Foto: Pixabay

Oseća se pad kupovne moći i logično je da će kupci u ovakvim okolnostima menjati listu prioriteta, pa će odlučiti da nose prošlogodišnji kaput.

Kada stigne kriza građani brzo naprave prioritete za kupovinu, pa se garderoba i obuća polako spuštaju na toj lestvici. Da li je to razlog što se, prema statističkim podacima, ovi cenovnici nisu bitnije menjali od početka godine? Možda su na taj način trgovci pokušali da zadrže kakav-takav promet, ali prema rečima poznavalaca ovog tržišta, dolazak hladne sezone sigurno će doneti korekcije za oko 20 odsto koliko su poskupeli energenti. Milan Knežević, privrednik i vlasnik modne kuće „Modus” kaže za „Politiku” da se i u ovom sektoru oseća kriza.

– Struktura tržišta se nije bitnije menjala i dalje je 70 odsto uvozne, a 30 procenata domaće robe. Međutim, oseća se pad kupovne moći i logično je da će kupci u ovakvim okolnostima menjati listu prioriteta, pa će, na primer, odlučiti da nose prošlogodišnji kaput. Kupuje se najosnovnije. Drugi problem je nedostatak radne snage koji hronično već godinama prati ovaj sektor, a sada je mnogo izraženiji. Samo u Beogradu bi se u ovom trenutku moglo zaposliti 2.000 šnajderki, ali ih nema. Mladi ne žele da rade ovaj posao, a oni stariji su već u penziji – navodi naš sagovornik. Dodaje da je još veći problem stručne radne snage. Kod nas, a i u svetu dešava se svojevrstan bunt radnika koje su poslodavci godinama plaćali minimalno. Ako je neko u tekstilnoj industriji radio za 300 evra i plata mu je mirovala godinama, on jednostavno ne želi više da radi isti posao.

– Čistiće prozore za 5.000 dinara dnevno i zaradiće svoju platu u kraćem roku. Radnici polaze od toga da ako ne mogu da žive od plate koju im poslodavac daje, ne žele da rade taj posao. Godinama sam upozoravao na ovaj problem. U Evropi se razvijao srednji sloj na račun ekstraprofita, a o radnicima niko nije vodio računa. Tekstilna industrija u svetu sada beži u Indoneziju i Kinu, a domaći proizvođači su na ivici poslovanja, sada i zbog toga što nema ko da radi – objašnjava Knežević.

Upitan kako komentariše statističke podatke koji pokazuju da se na listi prosečnih tekstilnih proizvoda cene nisu menjale u poslednjih osam meseci, odgovara da statistika nije pravi pokazatelj tržišta, ali da ni nema potrebe da cene rastu ukoliko ne rastu inputi. Vlasnik domaće modne industrije koji je pre nekoliko godina odlučio da izađe iz posla (između ostalog i zbog nedostatka radne snage, ali i drugih nepovoljnih ekonomskih uslova) kaže da je nekada sanjao da bude Kinez u našoj zemlji aludirajući na bolje uslove poslovanja koje su oni imali u Srbiji, ali da to sada nije slučaj.

– I to se promenilo, ni kineska roba više nije jeftina, jer su i njima uslovi za poslovanje teži zbog skupih troškova transporta, zakupa lokala, smeštaja… U ovom trenutku na našem tržištu cveta seknd hend prodaja i to na pijacama. Milioni komada unose se u zemlju, u torbama, mahom iz skandinavskih zemalja i prodaju za 100-200 dinara. Kupci su često i oni platežni, a ne samo najsiromašniji slojevi. To pokazuju i brojni lokali na udarnim gradskim lokacijama u kojima se prodaje polovna roba – navodi Knežević.

Kada je reč o cenama, prema statističkim podacima, nekih većih pomeranja nije bilo. Poskupljenja su minimalna, a bilo je čak i sniženja cena na pojedinim artiklima, takođe zanemarljivo. U ovom slučaju je upoređivana prosečna muška i ženska garderoba, a situacija je slična i kada je reč o poznatim brendovima. Opšti utisak je da trgovci pokušavaju da zadrže kupce cenama koje su uglavnom iste u odnosu na prošlu sezonu, a nude i sniženja. Najviše je poskupela sportska obuća poznatih proizvođača, kao i popularni proizvodi za mlade, jer, kako napominje naš sagovornik, tržište samo odlučuje, ali ima i onih proizvođača koji prodaju i brend i iluziju, kao i onih koji koriste ovaj trenutak da zarade više samo zato što imaju popularan proizvod.

– Brendovi su, poznato je, masovne hipnoze, ali ako to zanemarimo opšti utisak kupaca je da je sve lošiji kvalitet proizvoda, ali to je očekivano. Dobri materijali su danas izuzetno skupi zbog čega svi prelaze na jeftinije. Sve je više i proizvoda u čijoj se proizvodnji koristi reciklirani pamuk koji je 60 procenata lošiji od normalnog prediva. Ali kupci u 90 odsto slučajeva ne znaju ništa o tome – kupuju brend i dizajn, ne razmišljajući kakav je kvalitet – zaključuje Knežević.

Izvor: Politika

Prijava na bilten

Prijatelji unije

Preduzetničke priče

ODUVEK SAM ZNALA DA ŽELIM DA BUDEM SVOJA NA SVOME

ODUVEK SAM ZNALA DA ŽELIM DA BUDEM SVOJA NA SVOME

Gordana Božić agenciju za promet nekretnina uspešno vodi 10 godina. Recept za trajanje je: znati šta hoćeš, voleti to što radiš, biti uporan, stalno napredovati i nikad ne izneveriti poverenje.
Detaljnije Pogledaj sve

Poslovni prostor

Duis porttitor molestie nunc

Duis porttitor molestie nunc

Suspendisse facilisis lacus eu metus ultricies laoreet. Quisque blandit auctor rhoncus. Ut sodales ut urna eget suscipit. Aliquam vitae lorem ultricies, tincidunt quam et, mattis lacus. Nulla et ex tempus, bibendum dui sit amet, accumsan nibh. Ut ac turpis eros. Nulla sed libero tristique, aliquam augue eget, iaculis leo. Nulla in lorem mi.
Detaljnije Pogledaj sve