Navikli smo da su u ovo vreme gradovi u Srbiji već okićeni, da sve „svetli i šljašti“, ali zbog navedenog razloga ušli smo u štednju. Energenti su veliki problem, pa mnogi trgovi u Srbiji očigledno neće biti u punom sjaju za novogodišnje praznike.

 Foto: Pixabay

Novogodišnja euforija ovog decembra „kasni“, a razloga za to je mnogo jer 2022. godina nije donela mnogo toga dobrog na globalnom planu, a sve to loše uglavnom se preslikalo i na lokalu. Naime, februar je obeležio početak rata u Ukrajini i uprkos tome što smo mislili da će se taj sukob brzo rešiti situacija je još uvek loša, neizvesna i očigledno joj se ne vidi kraj u neko dogledno vreme.

Navikli smo da su u ovo vreme gradovi u Srbiji već okićeni, da sve „svetli i šljašti“, ali zbog navedenog razloga ušli smo u štednju. Energenti su veliki problem, pa mnogi trgovi u Srbiji očigledno neće biti u punom sjaju za novogodišnje praznike.

Novac koji imamo trošimo racionalnije i zbog pada kupovne moći, pošto zarade ne prate inflaciju koja je u Srbiji u oktobru stigla do zvaničnih 15 odsto. Prema najavama ekonomskih analitičara, i 2023. godina će biti puna izazova – inflacija ostaje, baš kao i problemi sa energentima, možda u nekoj manjoj meri, ali ovo su dva dovoljna razloga da potrošačka euforija ove godine bude nešto manja nego ranije.

Dejan Gavrilović, predsednik udruženja Efektiva, u razgovoru za Biznis.rs kaže da će u potrošačkom smislu ipak biti novogodišnje euforije, kao i svake godine u ovo vreme.

„To je period kada potrošači ipak žele da zaborave na probleme i ugode sebi, koliko je to moguće. Verujem da će euforija ipak biti manja, u svetlu celokupne krize koju doživljavamo“, ističe Gavrilović i osvrće se na cene, odnosno lažna sniženja tokom praznika.

„Uglavnom je bilo dosta lažnih sniženja tokom ove godine. U tom ritmu je prošao i poslednji „Crni petak“, koji nije ono što predstavlja u zemljama Zapada. Ovde on služi trgovcima da po redovnoj ceni prodaju proizvode stvarajući lažnu sliku popusta. Ide se na momenat sniženja, koja se samo tako zovu, a suštinski to nisu. Tamo gde i jesu radi se o prethodno prepumpanim cenama, na koje se daje popust kako bi se proizvod plasirao po redovnoj ceni“, objašnjava predsednik Efektive.

S obzirom na reči našeg sagovornika, tokom praznika je veoma važno pratiti cene i da li su prikazani popusti stvarno pogodnost ili se ipak radi o nekoj vrsti trgovačke mahinacije.

Novogodišnja trpeza, ukrasi, jelke i putovanja

Konstantna poskupljenja hrane tokom proteklih meseci dovela su do toga da je trpeza ove godine skuplja od 30 do 50 odsto, u zavisnosti od izbora namirnica, odnosno njihovog kvaliteta.

Na primer, za kilogram junetine potrebno je izdvojiti u proseku 1.200 dinara, mlevena svinjetina košta 740 dinara, a svinjski vrat oko 700 dinara. Kilogram pilećeg filea ide od 800 do 900 dinara, a ukoliko na trpezi želite ćuretinu, to će vas koštati oko 1.400 dinara.

Što se tiče ribe, zamrznuti file soma košta prosečno 1.850 dinara, oslić 1.550, oslić bez glave oko 450 dinara. Pastrmka se može nabaviti za 900 dinara, kao i kotleti lososa.

Naravno, na raznim prazničnim popustima i akcijama ove namirnice mogu da se nađu i po nešto sniženim cenama, ali meso je samo osnov (ukoliko je na vašoj trpezi). Uz predjelo, piće, poslastice, kojih tokom praznika na stolovima ima u mnogo većim količinama, ulazak u Novu godinu za četvoročlanu porodicu je skoro nezamisliv bez 200 evra.

Ukoliko za praznike odlučite da sebe častite putovanjem na neku od evropskih ili svetskih destinacija, za taj poduhvat vam je potrebno od 200 do 1.600 evra. Primera radi, petodnevni aranžman u Rimu – smeštaj sa doručkom, iznosi oko 310 evra, dok je za Pariz potrebno izdvojiti od 500 do 700 evra, u zavisnosti od broja dana – četiri ili pet, i vrste prevoza – autobus ili avion. U Prag se na tri dana može otići za oko 200 evra.

Ukoliko biste Novu godinu želeli da dočekate na nekoj plaži, Zanzibar u tom periodu košta oko 1.500 evra (11 dana).

Cene novogodišnje proslave u restoranima i klubovima u Srbiji su raznolike, i zavise od toga šta tačno očekujete od „najluđe noći“. Za poznate beogradske hotele treba izdvojiti oko 180 evra, a za klubove i splavove od 30 do 120 evra. U skladu sa cenom je i ponuda – veća cena znači manje dodatne troškove, poput pića ili hrane na bazi švedskog stola.

Ukrašavanje doma je neizbežno tokom novogodišnjih i božićnih praznika, te je dodatni izdatak ukoliko je potrebno dokupiti ukrase ili jelku. Na sajtovima za prodaju jelki cene se kreću od 1.250 dinara za drvo od 80 centimetara do 125.000 dinara za veliku jelku sa belim vrhom od 420 centimetara visine (razlike su oko 10 odsto).

Dekorativna rasveta ide od 7.500 do 14.500 dinara, mada se ona može naći po znatno jeftinijim cenama u „kineskim prodavnicama“. U zavisnosti od toga koji ukras želite, oni se kreću od 100 do 1.000 dinara. Može se naći i figura Deda Mraza od 1,5 metra za 76.000 dinara.

Uglavnom, novogodišnja noć i praznici ove godine su skuplji nego prošle i prate inflaciju, te je potrebno spremiti od 50 do 100 evra više u odnosu na prošlu godinu.

Šta nas to tera da trošimo više nego što imamo?

Iako inflacija „drma“ kućne budžete, psihologija ima odgovor zbog čega trošimo više u vreme ovih praznika na poklone, putovanja, trpezu…

„Tumačenje dolazi iz našeg osećanja da se ako toga nema osećamo kao gubitnici, da možda baksuziramo celu sledeću godinu, gde se ipak nadamo da će biti bolja od prethodne i želimo da je dočekamo u punom sjaju“, objašnjava Prokić i dodaje da se ljudi osećaju loše ako nemaju dovoljno novca da zadovolje većinu potreba tokom praznika.

„To ih dovodi ih u osećanje da su podbacili na neki način, što ne mogu priušte ‘najosnovnije’, jer trpeza i pokloni nisu nešto što može, a i ne mora da bude, već su imperativ današnjeg vremena“, ističe psihološkinja.

Uzimanje keš kredita za praznike – ozbiljan psihološki problem

Građani koji uzimaju keš kredite da bi ih potrošili na hranu koja je luksuz poput sireva, vina i nekih delikatesa, imaju jedan mnogo dublji i ozbiljniji problem, gde je ovakvo ponašanje jedna od posledica, objašnjava naša sagovornica i dodaje da je to problem dublje psihološke prirode, te da predstavlja ozbiljno doživljavanje sopstvene vrednosti kroz potrebu da se pokazuju drugima etikete jer to održava našu sliku uspeha i postignuća.

Prokić smatra da taj tip ličnosti verovatno uzima keš kredite samo za novogodišnju trpezu, već i za jakne, patike, torbe, čizme, satove…

„Umerenost prilikom kupovine je povezana generalno sa pravom merom u životu i našeg samopoštovanja i samopouzdanja i nesigurnosti/sigurnosti koji treba da dolaze iz našeg unutrašnjeg doživljaja da vredimo bez obzira na to šta i koliko imamo i šta i koliko pokazujemo. Kod osoba koje imaju generalni problem sa samopouzdanjem i samopoštovanjem postoji veća sklonost u povezivanju sa određenim statusnim momentima kroz koje oni pokušavaju da ovaj problem na neki način nadomeste“, objašnjava Prokić.

Fenomen trošenja novca i kada ga nemamo dovoljno, u smislu zaduživanja kod prijatelja ili banaka, izraženiji je tokom praznika.

Iz psihološkog ugla, darivanje poklonima voljenim osobama tokom božićnih i novogodišnjih praznika prvenstveno činimo u znak želje da sledeća godina počne na dobar i lep način, kaže za Biznis.rs psihološkinja i psihoterapeutkinja Tatjana Prokić.

„U vreme kada pokloni nisu retkost i kada se poklanjaju na nedeljnom, pa i na dnevnom nivou, približavanje novogodišnjim praznicima znači da je potrebno da poklon bude veći, bolji, bogatiji, ili da se kupuje više poklona ne bi li se pokazalo da su ipak praznici i da se oni razlikuju od redovnog nedeljnog poklanjanja. Osim poklona, osobe sklone kupovini mame i puni rafovi novogodišnjih ukrasa, nakita i svetiljki. Sada osim jelke imamo i irvase, gnome, patuljke, božićni cvet, ćebad i jastuke sa novogodišnjim ornamentima i vrlo je teško osobi koja ima sklonost ka kupovini kao kompenzaciji za neko unutrašnje stanje, da se zaustavi na samom izlogu i zadovolji gledajući u isti“, objašnjava naša sagovornica.

Izvor: Biznis.rs