ELEKTRONSKO PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA UPIS ZALOGA, NAJČEŠĆA ZALOGA POLJOPRIVREDNA I DRUGA VOZILA

ELEKTRONSKO PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA UPIS ZALOGA, NAJČEŠĆA ZALOGA POLJOPRIVREDNA I DRUGA VOZILA

U okviru projekta „Usluge razvoja i uspostavljanja informacionog sistema za Registar založnog prava“ izrađen je novi, moderniji softver za vođenje ovog elektronskog registra, čija je inicijalna verzija uspostavljena još 2005. godine.

 Foto: Pixabay

U okviru projekta „Usluge razvoja i uspostavljanja informacionog sistema za Registar založnog prava“ izrađen je novi, moderniji softver za vođenje ovog elektronskog registra, čija je inicijalna verzija uspostavljena još 2005. godine.

Uz to, Agencija za privredne registre sada je na svom portalu sa eServisima omogućila i elektronsko podnošenje zahteva putem aplikacije „eZaloga“.

U Registru založnog prava na pokretnim stvarima i pravima, za prvih devet meseci ove godine, primljeno je 15.363 zahteva, od kojih je usvojeno 12.988 registracionih prijava, odnosno pozitivno je rešeno 89,40 odsto prijava.

U periodu od početka januara do kraja septembra, u Registar je upisano 6.917 založnih prava, što je za 7,20 odsto više nego u istom periodu prošle godine, a registrovanim založnim pravima obezbeđena su potraživanja u iznosu koji je veći od 11 milijardi evra.

U Registar je upisano 95,60 odsto ugovornih zaloga, 1,60 odsto založnih prava za obezbeđenje poreskih obaveza, dok 2,90 odsto čine založna prava nastala u sudskom postupku izvršenja i obezbeđenja.

Među predmetima, na kojima je registrovana zaloga, najzastupljena su vozila (35,10 odsto) i to poljoprivredna i različita druga vozila, prava potraživanja, udeli i druga imovinska prava (29,50 odsto), mašine i oprema (22,10 odsto) i životinje (1,40 odsto), dok ostale pokretne stvari čine 11,90 odsto.

Banke su najčešći založni poverioci (72,40 odsto), za kojima slede privredna društva (13,50 odsto), a među poveriocima su i Poreska uprava (2,90 odsto), fizička lica (3,30 odsto), preduzetnici (0,20 odsto) i ostala lica koja ne pripadaju ni jednoj od navedenih kategorija.

U strukturi dužnika, najzastupljenija su privredna društva (50,30 odsto) i fizička lica (40,90 odsto). Preduzetnici su zastupljeni u 7,70 odsto slučajeva. Zalogodavac je u čak 90 odsto slučajeva istovremeno i dužnik obezbeđenog potraživanja.

Po završetku trećeg kvartala, u Registru založnog prava na pokretnim stvarima i pravima bila su aktivna 193.432 založna prava, dok ukupna vrednost potraživanja, koja su njima obezbeđena, iznosi oko 87,5 milijardi evra.

Prema objavljenim podacima, zaloga je sve više način obezbeđivanja, te evo nekoliko osnovnih pojmova u vezi sa njom.

Šta je zaloga?

Zaloga je obezbeđenje sopstvenog ili tuđeg duga pokretnim stvarima ili pravima, bez predaje u državinu, uz upis u Registar zaloge.

Založno pravo nastaje zaključenjem ugovora (ugovorno založno pravo), u izvršnom postupku – sporazumom pred sudom, prinudnim izvršenjem izvršne ili verodostojne isprave ili izricanjem prethodne mere (sudsko založno pravo) i u poreskom postupku pre početka prinudne naplate ili u prinudnoj naplati poreskog duga (zakonsko založno pravo).

Založni poverilac je lice koje ima založno pravo na pokretnoj stvari ili pravu koje je predmet zaloge.

Zalogodavac je lice koje ima pravo svojine na pokretnoj stvari ili svojstvo imaoca nekog prava kojim može slobodno raspolagati.

Predmet založnog prava je pokretna stvar ili pravo.

Prema vremenu (dan, čas i minut) prijema registracione prijave za upis založnog prava u Agenciji određuje se redosled isplate – namirenja potraživanja poverioca iz vrednosti založenog predmeta.

Ukoliko je založno pravo registrovano, niko se ne može pozivati da mu podaci sadržani u Registru nisu bili poznati.

Član 41. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisuje da izvod iz Registra založnog prava ima svojstvo izvršne isprave.

Izvod iz Registra zaloge sa upisanom zabeležbom namirenja predstavlja izvršnu ispravu na osnovu koje založni poverilac od suda može tražiti predaju predmeta založnog prava u državinu u slučaju vansudskog namirenja odnosno može od suda zahtevati odluku da se predmet založnog prava proda u skladu sa zakonom koji uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja.

Jedna pokretna stvar – predmet zaloge može biti više puta založen, a činjenica da založno pravo nije registrovano u Registru ne znači da na istoj stvari ne postoji i neko drugo založno pravo.

Osnovna sredstva mogu biti predmet zaloge jer ostaju u državini zalogodavca. Zaloga ne predstavlja smetnju za obavljanje redovne delatnosti.

Za raspolaganje imovinom velike vrednosti (preko 30 odsto knjigovodstvene vrednosti) neophodno je da skupština društva prethodno ili naknadno odobri takvo raspolaganje.

 

Prijava na bilten

Prijatelji unije

Preduzetničke priče

ODUVEK SAM ZNALA DA ŽELIM DA BUDEM SVOJA NA SVOME

ODUVEK SAM ZNALA DA ŽELIM DA BUDEM SVOJA NA SVOME

Gordana Božić agenciju za promet nekretnina uspešno vodi 10 godina. Recept za trajanje je: znati šta hoćeš, voleti to što radiš, biti uporan, stalno napredovati i nikad ne izneveriti poverenje.
Detaljnije Pogledaj sve

Poslovni prostor

Duis porttitor molestie nunc

Duis porttitor molestie nunc

Suspendisse facilisis lacus eu metus ultricies laoreet. Quisque blandit auctor rhoncus. Ut sodales ut urna eget suscipit. Aliquam vitae lorem ultricies, tincidunt quam et, mattis lacus. Nulla et ex tempus, bibendum dui sit amet, accumsan nibh. Ut ac turpis eros. Nulla sed libero tristique, aliquam augue eget, iaculis leo. Nulla in lorem mi.
Detaljnije Pogledaj sve