Sokolac je tek jedan od dvoraca koji je nekada bio u vlasništvu ugledne porodice Dunđerski i poslednjih je decenija živeo teške dane.

Privatizacijom je nekako dospeo u ruke firme BD Agro iz Dobanovaca. Ta je firma završila u stečaju, pa u likvidaciji, a dvorac u Novom Bečeju preostala je „porodična srebrnina“.

Vest je uzbrukala javnost na dva načina: prvo što se uopšte nešto što je pod zaštitom države kao spomenik kulture prodaje „na doboš“ a drugo, što je dvorac kupila zrenjaninska firma Vojvodinaput, koja je opet u vlasništvu firme Rekonstrukcija i izgradnja puteva iz Surčina, a čiji je vlasnik švajcarska firma Janus Consulting AG.

Međutim, kao krajnji vlasnik, sa sto odsto udela, u APR je upisana državljanka Srbije Maja Buha, preneo je N1.

Ipak, nije ovo prva prodaja nekog dvorca. I nije ovo prvi dvorac koji je u lošem stanju, koji propada jer se, sticajem različitih okolnosti, našao u imovini nekadašnjih velikih sistema.

Ko je dosada kupovao dvorce?

Kupovali su ih oni koji su za to imali dovoljno novca i ideju šta bi sa njima dalje radili.

Posebno je pitanje zašto država, koja u slučaju kad je dvorac pod zaštitom kao spomenik kulture, ima pravo preče kupovine, nije zaintresovana.

A treće je pitanje, šta rade i šta preduzimaju nadležni zavodi za zaštitu spomenika kulture.

Na primer: dvorac Kaštel Ečka takođe je u privatnim rukama. Pre dve decenije većinski vlasnik Kaštela postala je kompanija „Univerzal holding“.

I ta vlasnička transformacija izazvala je reakcije u javnosti.

Danas tu činjenicu više niko i ne spominje.

Najmlađi dvorac u Vojvodini, dvorac Nojhauzen u Srpskoj Crnji, nekoliko puta je iznajmljivan, ugovori su sklapani pa raskidani…

Čak mu je i ime promenjeno u „Dvorac u Srspkoj Crnji“ jer je prethodno asociralo na nemačku okupaciju. I ovaj je dvorac pod zaštitom države kao spomenik kulture.

Njime danas upravlja opština Nova Crnja, najmanja i najsiromašnija opština u srednjem Banatu. Ideja je da se dvorac iznajmi nekom dobrom domaćinu a do tada, koristi se za lokalne svrhe a moguće ga je posetiti uz prethodnu najavu.

Prošle godine još jedan dvorac u Novom Bečeju, dvorac Fantast, posle dvanaestogodišnje borbe, vraćen je pod okrilje Matice srpske.

Dvorac i dvorski kompleks Bogdana Dunđerskog godinama su se nalazili u pravnom i svakom drugom vakuumu. Takozvana “pat pozicija” bez nadležnosti, pretila je da od dvorca načini još jedan u nizu propalih i urušenih tragova našeg kulturnog i nacionalnog nasleđa.

Dvorac nije u sjajnom stanju, decenije nebrige i nemara uzele su danak.

Nakon vesti o tome da je vraćen Matici srpskoj što je bila poslednja želja njegovog vlasnika Bogdana Dunđerskog, nema novih informacija o tome šta se u i oko dvorca dešava.

U Novom Miloševu, selu pored Novog Bečeja, postoji još jedan dvorac, dvorac Karačonji, jedan od najlepših primera klasicizma. I ovaj dvorac ima status spomenika kulture od velikog značaja.

I on je napušten, zapušten, ruiniran, sa potpuno neizvesnom budućnošću.

I da se vratimo na početak.

Bolje iko nego niko.

Država niti hoće niti može da se o graditeljskoj baštini brine.

Niti može niti hoće da je, osim deklarativno, zaštiti.

U Mađarskoj su dvorci pretvoreni u hotele, kulturne centre, muzeje, turističke komplekse…

U nekoj vinskoj zemlji možda bi se u ovakvom zdanju organizovao festival vina ili neko muzičko veče ili izložba.
Negde bi mogao biti konferencijski centar ili kulturni park.

A da, to je u Evropi.

Mi smo ovde.

Pa nam zato ostaje samo da vidimo koju ideju imaju novi vlasnici Sokolca, novi zaštitari Fantasta ili možda novi vlasnici Palate Dunđerski u Zrenjaninu, koja je ponovo došla u centar pažnje.

The post Dvorci kao porodična srebrnina appeared first on Virtuelni Inkubator.

Republički geodetski zavod objavio je polugodišnji izveštaj o kretanjima na tržištu nepokretnosti.

Tržište nepokretnosti u Republici Srbiji u prvom polugodištu 2025. godine vredelo je 3,8 milijardi evra, što predstavlja rast od 11,9 odsto u odnosu na prvo polugodište 2024. godine.

Broj kupoprodajnih ugovora iznosio je 60.964, što je neznatno povećanje od 0,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

U ovom periodu došlo je i do nastavka umerenog rasta cena stanova sa godišnjom stopom rasta od 5,78 odsto.

U prvoj polovini tekuće godine nekretnine su se daleko više kupovale na kredit nego u istom periodu prošle godine.

Kreditno finansiranje zabeleženo je u 13 odsto ugovora o prometu nepokretnosti što predstavlja porast od pet procentnih poena u odnosu na prošlu godinu.

Najveći deo ovih sredstava usmeren je na kupovinu stanova: u 30 odsto ugovora o kupoprodaji stanova evidentirano je kreditno plaćanje, što predstavlja porast od 9 procentnih poena u odnosu na 21 odsto iz prethodne godine.

Najveći deo ukupne vrednosti prometa na tržištu nepokretnosti investiran je u stanove, sa iznosom od 2,3 milijarde evra i udelom od 60 odsto ukupno prometovane vrednosti.

Za kupovinu kuća izdvojeno je 302,9 miliona evra (8 odsto), za građevinsko zemljište 274,2 miliona evra (7 odsto), za poslovne prostore 162,9 miliona evra (4 odsto), a za poljoprivredno zemljište 105,5 miliona evra (3 odsto).

Grad Beograd dominira u ukupnoj vrednosti prometovanih stanova sa udelom od 53 odsto. Pored toga, Grad Beograd ima najveće učešće u vrednosti prometovanih gažnih prostora (68 odsto), poslovnih prostora (44 odsto) i građevinskog zemljišta (52 odsto).

Kada je reč o najvišim cenama prometovanih nepokretnosti u Srbiji u prvom polugodištu 2025. godine najskuplji kvadrat stana prodat je po ceni od 9.805 evra u „Beogradu na vodi“, na istoj lokaciji je izdvojena najveća suma za stan i iznosila je 1,8 miliona evra.

Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 3,8 miliona evra, a na teritoriji iste opštine je najskuplje garažno mesto plaćeno 66.000 evra.

Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je za 5.648 evra u Beogradu, a najviša postignuta cena poslovnog prostora je 2,4 miliona evra u Kragujevcu.

Za najskuplje poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji u prvom polugodištu 2025. godine je izdvojeno 1,2 miliona evra, na teritoriji opštine Kula.

Gde je na mapi Zrenjanin?

U prvih šest meseci, u Zrenjaninu je prodato 121 stanova u staroj i 107 u novoj gradnji, pokazuju podaci koje je objavio Republički geodetski zavod u izveštaju o stanju na tržištu nekretnina za prvu polovinu 2025. godine.

Prosečna cena kvadrata u staroj gradnji bila je 1 040 evra, najmanja 529 a najveća 1 825 evra.

Prosečno se kvadrat u novoj gradnji prodavao za 1 229 evra, najjeftiniji je bio 400 a najskuplji 1 733 evra.

Što se tiče kuća, u prvoj polovini godine u Zrenjaninu je prodato 377 kuća, najjeftinija za 2 100 a najskuplja za 169 hiljada evra.

Prodato je i 26 vikendica, najjeftinija za 3 500 a najskuplja za 30 hiljada evra.

U prvoj polovini godine prodat je i 21 poslovni prostor, od 107 do 1 428 evra po kvadratu.

Što se tiče građevinskog zemljišta, na tržištu ga je bilo manje nego prethodnih godina. Prodato je 59 parcela, najjeftiniji ar prodat je za 44 a najskuplji za 9 831 evro.

Trgovalo se i poljoprivrednim zemljištem.

Bilo je 490 transakcija, manje nego u istom periodu prethodne dve godine.

Cena se kretala 1 700 do 20 900 evra za hektar.

The post Beograd epicentar prometa nekretnina-i najviše i najskuplje appeared first on Virtuelni Inkubator.

Globalni ugled zemalja oblikuju brojni faktori – od kvaliteta života i sigurnosti, preko ekološke odgovornosti, do kulturne privlačnosti i poverenja u vlast. Svake godine, Institut za reputaciju analizira ove aspekte kako bi rangirao države po globalnoj popularnosti i utvrdio koje zemlje uživaju najveći međunarodni ugled.

Analizira pa rangira, pa evo zemalja u kojima je najlepše živeti, a o tome piše portal Kamatica.

Kanada predvodi listu zahvaljujući globalnom imidžu otvorenog i inkluzivnog društva. Dobija visoke ocene za političku stabilnost, sigurnost, javno zdravstvo, obrazovanje i društvenu koheziju.

Sledi Norveška, koja se ističe transparentnom vladom, ekonomskom sigurnošću i visokim životnim standardom. Cenjena je zbog odgovornog upravljanja prirodnim resursima, zaštite okoline i sveobuhvatnog sistema socijalne zaštite.

Njeni dramatični krajolici i visoki pokazatelji ljudskog razvoja dodatno jačaju globalnu privlačnost.

Na trećem mestu je Švedska, koja je poznata po progresivnim socijalnim politikama, inovativnom gospodarstvu i snažnom fokusu na održivost. Globalni lider je u ekološkoj odgovornosti, rodnoj ravnopravnosti i ravnoteži između posla i privatnog života. Njeni snažni javni sistemi i kultura društvene dobrobiti dodatno jačaju ugled zemlje.

Na spisku su i Švajcarska, Australija, Finska, Novi Zeland, Danska, Holandija i Belgija, piše Kamatica.

The post BIZNIS VESTI – Najbolje ipak u Evropi appeared first on Virtuelni Inkubator.

Produženje ograničenja rasta poreske osnovice paušalcima do 2027. donosi stabilnije i predvidljivije poslovanje za 170.000 preduzetnika.

To što je Vlada Srbije do kraja 2027. godine produžila primenu ograničenja prema kome se poreska osnovica za preduzetnike paušalce može uvećavati najviše do 10 odsto godišnje, predstavlja značajno olakšanje za više od 170.000 paušalno oporezivanih preduzetnika u Srbiji, jer im omogućava predvidljivije i stabilnije poslovanje, saopštio je NALED a preneo portal Kamatica.

Iz NALED-a ističu da je ova mera jedna od preporuka koju je njihov Savet za male biznise aktivno zagovarao u dijalogu sa Ministarstvom finansija.

Iz ugla Saveta za male biznise postoji prostor za dodatna unapređenja položaja paušalaca, uključujući uvođenje konsolidovane uplate poreza i doprinosa na jedan, umesto četiri, računa, omogućavanje paušalcima koji pređu limit od šest miliona dinara da se, putem aplikacije Poreske uprave, opredele za režim isplate lične zarade i povećanje limita prihoda koji paušalac može ostvariti, a da ostane u paušalnom režimu oporezivanja, piše portal Kamatica.

The post BIZNIS VESTI – Još dve godine lakše paušalcima appeared first on Virtuelni Inkubator.

Najnoviji MICHELIN vodič za Beograd za 2026. godinu preporučio je do sada najveći broj restorana, čak 25 ugostiteljskih objekata, od čega je na listi i pet novih imena. Restorani Fleur de Sel i Langouste su potvrdili svoje MICHELIN zvezdice, objavio je portal BizLife.

MICHELIN vodič za Beograd za 2026. godinu ima ukupno 25 preporučenih restorana, od kojih su sledeći prvi put na listi nagrađenih MICHELIN pločicom: S5 by Angie, Puter, Restoran 27, Prime i Suvenir. Kao i prethodne godine i u 2026. dva srpska restorana će s ponosom istaći i prestižnu MICHELIN zvezdicu, a to su Fleur de Sel i Langouste.

Osim novih restorana u selekciji, tu su i ugostiteljski objekti čiji je konstantan kvalitet bio prepoznat i tokom prethodnih godina. Među njima su: SkyLounge, HOMA, Legat 1903, The Square, Gušti mora, Salon 1905, Pinòt, Na ćošku, The Twenty Two, Mezestoran Dvorište, Klub Književnika by Branko Kisić, L’Adresse, Ebisu, Comunale Cafè e Cucina, Magellan, dok su Istok, Iva New Balkan Cuisine i Bela Reka dobili i Bib Gourmand oznaku, što znači da je reč o ponudi izuzetnog kvaliteta i po dobroj ceni, piše portal BizLife.

The post BIZNIS VESTI – Mišelin u Beogradu appeared first on Virtuelni Inkubator.

Ukupno osam gradova u Srbiji u toku 2024. godine imalo je prekomerno zagađen vazduh suspendovanim česticama PM10 i PM2.5.

Novi Pazar, Niš, Valjevo, Kosjerić, Užice, Kraljevo, Smederevo i Kruševac su, prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, svrstani u gradove treće kategorije, odnosno one u kojima je prisustvo ovih čestica daleko iznad dozvoljenih granica.

Preko limita našli su se i Paraćin, Zaječar, Šabac, Loznica, Subotica, Ćuprija, Pančevo, Čačak, Kragujevac, Požarevac, Pirot, Novi Sad, Kostolac, Beočin, Sombor i Zrenjanin, a uzrok je bilo prisustvo suspendovanih čestica PM10 iznad dozvoljenih granica.

Bor je bio prekomerno zagađen usled prekoračenih graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM10 i prekoračenja dnevne granične vrednosti olova u njima dok su godišnje koncentracije arsena i kadmijuma bile veće od ciljnih vrednosti, pokazuje izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine.

The post BIZNIS VESTI – I Zrenjanin preko limita appeared first on Virtuelni Inkubator.

Prosečna bruto zarada obračunata za oktobar 2025. godine iznosila je 153.153 dinara, dok je prosečna plata bez poreza i doprinosa, odnosno neto, iznosila 110.670 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku.

Rast bruto zarada u periodu januar‒oktobar 2025. godine, u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 11,3 odsto nominalno, odnosno 6,9 odsto realno, dok je prosečna neto zarada veća za 11,2 nominalno, odnosno za 6,8 odsto realno.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za oktobar 2025. godine nominalno je veća za 12,5 odsto, a realno za 9,4 odsto, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 12,3, odnosno za 9,2 odsto realno.

Medijalna neto zarada za oktobar 2025. godine iznosila je 86.695 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

The post BIZNIS VESTI – Još malo pa hiljadarka, u proseku appeared first on Virtuelni Inkubator.

Predmete od drveta koje izrađuju supružnici Irina i Vladimir Kostić imali su priliku da upoznaju posetioci sajmova i bazara širom Srbije a kupce Kostićevi imaju i iz inostranstva.

• Proizvodimo uglavnom upotrebne kuhinjske predmete, daske, varjače, činije, stoliće…Kao veliki zaljubljenici u prirodu i prirodne oblike trudimo se da što više sačuvamo prirodnu lepotu drveta. Svaki komad iz naše radionice je potpuno unikatan i nije moguće napraviti dva identična komada, kaže Irina Kostić.

U maloj porodičnoj radionici sve se radi ručno i uz pomoć malih ručnih mašina. Kako su u pitanju kuhinjski predmeti, Kostići se trude da svaki komad bude savršeno obrađen i da bude potpuno bezbedan za korišćenje.

Izrada predmeta od drveta ne spada u stare zanate ali pirografija, ručna tehnika ukrašavanja, jeste sertfikovano kao stari zanat.

• Pirografija je ručna tehnika ukrašavanja, odnosno to je iscrtavanje natipsa, crteža, tehnikom spaljivanja drveta. Kad se drvo ukrasi na ovaj način, crtež nastao pirografijom ne može da se opere, da se obriše i potpuno je bezbedno za upotrebu, kaže Irina i dodaje da joj je bilo potrebno dosta vremena da ovlada ovom tehnikom.
• Samouka sam, učila sam i savladavala ovu tehniku na razne načine. Postoji nekoliko osnovnih elemenata a onda dalje nadograđujete te početne tehnike u skladu sa idejama, maštom… Nije komplikovano ali nije ni jednostavno, kaže naša sagovornica.

Poseban kvalitet proizvoda koji dolaze iz radionice “Woodisha” jeste unikatnost. Ne postoje dva ista predmeta, a Kostići su uvek raspoloženi da naprave i personalizovani predmet, sve po želji kupca.

Kupci su posebno oduševljeni duhovitim natpisima na daskama i varjačama.

• Oboje smo maštoviti i kreativni ali moram da priznam da je Vladimir autor najduhovitijih natpisa, kaže Irina.

Svoje unikatne kuhinjske predmete Kostići izrađuju od raznih vrsta drveta, od lipe, kestena, duda…

I zaštita predmeta je potpuno prirodna, na bazi pčelinjih preparata i prirodnih ulja..

• Počeli smo pre četiri godine i zadovoljni smo kako nam se posao razvija. Još ne možemo da od njega živimo, ali mislim da smo na dobrom putu. Ono što je sigurno jeste da smo u procesu tranzicije od nečega što nam je bio hobi u nešto što će postati pravi porodični biznis, kaže Irina Kostić.

The post Drvene kuvarice Irine i Vladimira appeared first on Virtuelni Inkubator.

Svečano je otvorena povodom 240 godina od početka pivarstva u Zrenjaninu, odnosno od godine koja se zvanično uzima kao godina otvaranja prve pivare u Zrenjaninu a bogami i u Vojvodini.

Vrlo brzo po otvaranju, pivnica je postala kultno mesto, sinonim za dobro pivo, još bolju, tradicionalnu gastronomsku ponudu i sinonim za odličan provod.

Pivnica je otvorena u okviru kompleksa zrenjaninske pivare, u delu u kom se nekada nalazila ledara, i njen enterijer je u svemu pratio stil u kom je izgrađen kompleks pivare.

Kompleks Zrenjaninske industrije piva, inače, 1991. godine, proglašen je spomenikom kulture od velikog značaja.

Kako danas izgleda kompleks pivare tako izgleda i pivnica.

Radi povremeno a kako izgleda unutra znaju oni koji nekada u nju uđu.

Spolja izgleda isto kao što izgleda ceo kompleks, zapušteno, okrnjeno, kao da se o njima niko ne brine.

Što je, u stvari, i tačno.

Za dvadeset godina, ako do tada preživi, a napada se sa svih strana, ovaj bi kompleks napunio tri veka.

Dakle, pre skoro tri veka, na obali Begeja, pivarski majstor Sebastijan Krajcezen podigao je prvu radionicu piva.

Procvat pivara doživljava u 19. veku, kada njen vlasnik postaje Lazar Dunđerski, i podiže ovakav industrijski kompleks kakvim ga danas znamo.

U decenijama nakon Drugog svetskog rata i nacionalizacije, Zrenjaninska industrija piva jedna je od najpoznatijih pivara u bivšoj Jugoslaviji ali i regionu.

Vrhunac kvaliteta Zrenjaninsko pivo dostiglo je sedamdesetih godina 20. veka. Osamdesetih godina pivara je zabeležila svoj tehnički maksimum proizvevši 406.000 hektolitara piva i čuvenog energetskog napitka „Tut – gut“.

Za zrenjaninsku pivaru vezuju se mnoge zanimljivosti.

Jedna je vezana za održavanje prve Konferencije nesvrstanih zemalja u Beogradu 1961. godine. Na toj konferenciji zrenjaninska pivara je dobila isključivo pravo za točenje piva. Svaka flaša na etiketi nosila je obeležje BK, što je značilo – Beogradska konferencija.

Pivo se, uzgred, zvalo „Peace“ (Mir).

Osim toga, zahvaljujući pre svega kvalitetu piva, ali i dobrim vezama, Zrenjaninska industrija piva je postala jedini snabdevač Jugoslovenskih železnica, odnosno KSR-a (kola za spavanje i ručavanje).

U Pivari se tada sa ponosom govorilo da se Zrenjaninsko pivo troši od Jesenica, do Đevđelije, misleći na vozove, odnosno na spavaća kola i restorane.

I tako dalje i tako dalje.

Platila je pivara ceh nesrećnih 90-tih a onaj završni ekser zakucan je užasnom i neobjašnjivom privatizacijom i konačnim uništenjem.

Pivara je završila u stečaju, koji u nekom obiliku traje i dalje.

Kompleks na kom se nalazila napada se sa svih strana i bez velikog angažovanja teško da će dočekati proslavu tristotogodišnjice.

Grad se u očuvanje ove velike vrednosti mešao tek kad je morao, minimalno koliko je morao iako je, pod pritiskom javnosti, kad se na to još i reagovalo, vlasnik dela nekretnina i zemljišta.

Sa obale Begeja danas pivara pa i pivnica gledaju kako nestaje gradska baština na drugoj obali.

I čekaju kad će malj stići i do njih.

The post O zrenjaninskoj pivnici i pivari, još jednom appeared first on Virtuelni Inkubator.

Privredna komora Srbije tradcionalno je dodelila godišnje nagrade.

Među nagrađenima ima i Zrenjaninaca.

U kategoriji privrednih društava nagradu je dobila firma General Solutions.

Nagrađeni su i VD Jugokop-Podrinje d.o.o. Šabac, Grundfos Srbija d.o.o. Inđija, Konzul d.o.o. Novi Sad, Štrand d.o.o. Novi Sad, Elektrotermija d.o.o. Drijetanj, Eminent d.o.o. Subotica, Koncern Bambi a.d. Požarevac, Nevena Kolor d.o.o. Leskovac, Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge EP-BELT d.o.o. Loznica, Siemens Mobility d.o.o. Cerovac, Unipromet d.o.o. Čačak, Fabrika obuće Parilab d.o.o. Alibunar, Hipol d.o.o. Odžaci, kao i 14. oktobar d.o.o. Kruševac.

Pored toga, Nagrada Privredne komore Srbije za 2025. godinu dodeljena je i pojedincima u vidu povelje za poslovnog lidera.

Među dobitnicima je i Čedomir Ivković, vlasnik SM inžinjeringa iz Zrenjanina.

Ivković je jedan od dobitnika a ostali su: Veselin Jevrosimović, osnivač Comtrade System Integration d.o.o. Beograd; Goran Stanković, direktor i vlasnik HRANA PRODUKT d.o.o. Salaš Noćajski; Goran Čučak, direktor Domel Motors d.o.o. Odžaci; Dejan Janković, direktor i vlasnik TEL-KABL d.o.o. Zvezdan; Dragan Miladinović, direktor Yuhor d.o.o. Jagodina; Dragoljub Kršanin, direktor Tehnomarket d.o.o. Pančevo; Dragoljub Milinković, direktor Veterinarskog zavoda d.o.o. Subotica; Zoran Đorđević, direktor i vlasnik ATM d.o.o. Sevojno; Ivanka Stojnić, menadžerka održivog razvoja kompanije Nestlé Adriatic S d.o.o. Beograd – Surčin; Jelena Nikolić, direktorka Zentiva Pharma d.o.o. Beograd; Mileta Adžić, vlasnik H.T.P. „Plaža“ d.o.o. Beograd; Milorad Bakalović, direktor PZP Požarevac d.o.o. Požarevac; Milorad Janković, direktor Montvision d.o.o. Kopaonik; Nevenka Kostadinova, vlasnica DOO INAK Bosilegrad; Predrag Ilić, generalni direktor MB – Namenska a.d. Lučani; Srđan Maletić, direktor Intesa Invest a.d. Beograd i Stefan Komazec, direktor Elixir Zorka – Mineralna đubriva d.o.o. Šabac.

The post BIZNIS VESTI – Nagrade i za Zrenjanince appeared first on Virtuelni Inkubator.

Američka Carina i zaštita granica (CBP) saopštila da je izdala nalog za zadržavanje uvoza automobilskih guma proizvedenih u kineskoj fabrici Linglong u Srbiji zbog navoda da su proizvedene uz korišćenje prinudnog rada, piše Slobodna Evropa.

“Službenici CBP-a će na svim ulaznim lukama u SAD zadržati pošiljke tih guma zbog dokaza koji razumno ukazuju na upotrebu prinudnog rada u njihovoj proizvodnji”, navodi se u saopštenju.

Agencija je dodala da je nalog u vezi s gumama proizvedenim u fabrici Linglonga u Zrenjaninu na severu Srbije, rezultat istrage i analize informacija koje ukazuju da su automobilske gume proizvedene uz korišćenje prinudnog rada – izjave radnika, fotografije, ugovore o radu, terenske beleške fokus grupa, snimke ekrana tekstualnih poruka, izveštaje nevladinih organizacija, medijske izveštaje i akademska istraživanja.

Ti dokazi su, prema američkoj Carini, pokazali da su radnici u Linglongu izloženi devet pokazatelja prinudnog rada prema Međunarodnoj organizaciji rada (ILO): zadržavanje ličnih dokumenata, zastrašivanje i pretnje, izolacija, prekomerni prekovremeni rad, uskraćivanje zarada, dužničko ropstvo, zlostavljački uslovi života i rada, obmana i zloupotreba ranjivosti, piše Slobodna Evropa.

Početkom 2024. nevladina organizacija Astra podnela je krivičnu prijavu u ime 11 radnika iz Indije zbog sumnji na trgovinu ljudima i radnu eksploataciju.

Nekoliko godina ranije sumnalo se i na eksploataciju više stotina radnika iz Vijetnama, koji su u to vreme bili angažovani na izgradnji fabrike u Zrenjaninu.

Evropski parlament je rezolucijom iz 2021. tražio od Srbije da istraži slučaj “modernog ropstva”, međutim on je okončan bez pokretanja postupka, povratkom radnika u Vijetnam.

Linglong je odbacio odgovornost, tvrdeći da je radnike angažovao jedan od njihovih podizvođača, piše Slobonda Evropa.

The post BIZNIS VESTI – Stop za gume iz Zrenjanina appeared first on Virtuelni Inkubator.

Visina plata značajno varira, kako unutar Evrope, tako i unutar pojedinih zemalja. Prema najnovijim podacima Eurostata, prosečne godišnje plate po zaposlenom kreću se od 15.387 evra u Bugarskoj do 82.969 evra u Luksemburgu,
Hrvatska se nalazi ispod proseka EU, sa prosečnom platom od 23.466 evra, piše portal Kamatica.

Najviše plate imaju Luksemburg, Danska, Irska, Belgija, Austrija i Nemačka, gde prosečna godišnja plata prelazi 50.000 evra. Na dnu liste, uz Bugarsku, su Grčka i Mađarska, sa prosečnom platom manjom od 20.000 evra.

Generalno, plate su veće u zapadnoj i severnoj Evropi, a niže u istočnoj i jugoistočnoj.

Razlike u platama postaju manje kada se koriste podaci prilagođeni standardu kupovne moći (PPS), koji uzima u obzir razlike u troškovima života između zemalja. Jedna PPS jedinica teoretski omogućava kupovinu iste količine roba i usluga u svakoj zemlji. Kada se plate prilagode PPS-u, one se kreću od 21.644 PPS u Grčkoj do 55.051 PPS u Luksemburgu.

Pored Luksemburga, na vrhu liste su Belgija, Danska, Nemačka i Austrija, sa više od 48.500 PPS-a. Pet zemalja sa najnižim PPS platama su Grčka, Slovačka, Mađarska, Bugarska i Estonija, sve ispod 28.000 PPS-a, piše portal Kamatica.

The post BIZNIS VESTI – Najveća plata u Luksemburgu, najmanja u Bugarskoj appeared first on Virtuelni Inkubator.