Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku sažetim u trendovima za prvi kvartal ove godine, svi akteri u privrednom životu mogu biti umereno zadovoljni. 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku sažetim u trendovima za prvi kvartal ove godine, svi akteri u privrednom životu mogu biti umereno zadovoljni.

Naime, indeks ekonomske klime, što je međunarodno priznati standard, osim u sektoru prerađevičke industrije koja stagnira sa tendencijom pogoršanja, u svim ostalim sektorima pokazuje tendencije rasta.

U prvom kvartalu ove godine nastavljen je trend rasta zarada kao i trend smanjenja broja nezaposlenih odnosno povećanje broja zaposlenih.

Prosečna zarada u januaru ove godine izražena u evrima dostigla je brojku od 460 evra. Zarade su, u odnosu na poslednji kvartal 2018. godine, nominalno porasle za 5,5 odsto a realno za 4,6 odsto.

U odnosu na prošlugodinu, broj nezaposlenih je smanjen za 17,4 odsto a broj zaposlenih povrećan za 4,5 odsto.

Intenzivniji rast beleži sektor građevinarstva, pa projekcije pokazuju da do kraja ove godine rast u odnosu na prošlu može biti i 8 odsto.

Statistika beleži rast izvoza kao i rast uvoza. Što se tiče spoljne trgovine i dalje se najveći izvoz i uvoz beleži sa zemljama Evropske unije – 63, 8 odsto.

Regionalna neujednačenost

Ono što državu treba da zabrine jeste – regionalna neujednačenost.

Intenzivniji razvoj istih regiona godinama i intenzivnije zaostajanje drugih, dovodi do sve većih regionalnih razlika u okviru iste države ali i okruga i gradova u okviru istih regiona.

Po svim parametrima, od sektorskog rasta, zarada, zapošljavanja, spoljne trgovine naijintenzivniji rast beleži se u Beogradskom i regionu Vojvodine.

Gledajući Vojvodinu, i u njoj je situacija potpuno različita. Frapantan je podatak da u 6 vojvođanskih gradova živi gotovo polovina celokupnog vojvođanskog stanovništva.

Demografski podaci su, u suštini, ti koji i najviše zabrinjavaju. Srbija spada u evropske države sa najstarijim stanovništvom. Na 100 radno sposobnih dolazi 30 starih lica.

Osim Beogradskog regiona i Južnobačkog okruga, prirodni priraštaj je u minusu. Tamo gde je nešto veći, odnosno gde postoji bolja demografska situacija, na primer u Novom Pazaru, Tutinu, Preševu, ne postoji privredna aktivnost. Ta područja u ukupnom BDP-u učestvuju sa 6 do najviše 24 odsto.

Gde trošimo to što zaradimo

Struktura lične potrošnje godinama se ne menja. Najviše trošimo na hranu 34 odsto onoga što zaradimo, više od 17 odsto zarade ode nam na režije a još nešto više od 9 odsto na transport. Što preostane, kome preostane, ode na sve ostalo. A u strukturi troškova za hranu, najviše potrošimo na meso.

Kada bismo trošili više povrća, i ono bi stalo u red sa mesom.

Stastika je zabeležila i ono što smo svi osetili početkom ove godine, a to je rast cena osnovnog povrća, krompira i crnog luka.

Cena krompira i crnog luka dostigla je najveći rast u poslednjih 6 godina.

Na cenu je uticalo to što smo krompir u prvom kvartalu ove godine uvozili i to iz zemalja Evropske unije: Holandije, Francuske, Nemačke i Belgije. To su ozbiljne zemlje izvoznice kompira koje su razumele kretanja na tržištu.

Da nije bilo hitnog uvoza iz Rusije, Belorusije i Litvanije, kaže statistika, cena krompira otišla bi nebu pod oblake.

Prvi kvartal nije i reprezentativni ali pokazuje trendove.

Već će se po podacima iz drugog, koji se očekuju narednog meseca, može sigurnije prognozirati kako će izgledati 2019. do kraja.

Foto: Pixabay