INDIGO – BEKAP 20. VEKA
Po definiciji, indigo papir je potrošni kancelarijski materijal za pravljenje kopija ukoliko pišete rukom ili kucate na pisaćoj mašini. Pisaće mašine odavno nisu u upotrebi, rukom se sve manje piše ali indigo je preživeo i pisaću mašinu i digitalizaciju i za čudo i danas je u upotrebi. Ono što najviše treba sve da zabrine jeste da je indigo obavezan deo procedure u državnoj ustanovi kao što je Pošta.
Po definiciji, indigo papir je potrošni kancelarijski materijal za pravljenje kopija ukoliko pišete rukom ili kucate na pisaćoj mašini. Pisaće mašine odavno nisu u upotrebi, rukom se sve manje piše ali indigo je preživeo i pisaću mašinu i digitalizaciju i za čudo i danas je u upotrebi. Ono što najviše treba sve da zabrine jeste da je indigo obavezan deo procedure u državnoj ustanovi kao što je Pošta.
Iako se fakture polako sele na Internet, kao i većina dokumenata, i dalje se one šalju poštom, a poštom se šalju i druga pismena, kao što su rešenja o izvršenju, tužbe i slično.
Da biste to obavili u državnoj pošti, jer druga ne postoji, i ako ste pravno lice, pred vama su dva načina.
Jedan je da kupujete poštanske markice, naravno jedino u državnoj pošti, pa ih sami lepite na ono što šaljete. Ukoliko pak šaljete pošiljke preporučeno, to možete učiniti samo u pošti.
Drugi način je da sklopite ugovor sa poštom, uplatite avansno određenu svotu novca i onda šaljete ono što već imate.
Da biste to učinili, posle ugovora, vi morate o svom trošku da izradite (?!) pečat na kom će pisati da je poštarina plaćena.
U pošti ćete dobiti knjigu (tako je zovu) u koju ćete popisivati ono što šaljete.
Na svoje pošiljke dužni ste da udarite pečat na kom piše da je poštarina plaćena a na poleđini pečat svoje firme (ili da čitko ispišete pun naziv i adresu).
U takozvanu knjigu, ukoliko je u pitanju obična pošiljka zbirno upisujete broj pošiljki, rukom normalno, udarate pečat firme na dva mesta (pečat se inače izbacuje iz upotrebe) a ukoliko je preporučena, svaku pošiljku pojedinačno sa sve adresama, opet rukom, i to u tri primerka.
Tu na scenu stupa indigo. Potrošni kancelarijski materijal, odnosno papir preko kog se kopira. Kako u pošti kažu, ne postoje tri originala, nego original i dve kopije. Zato je potreban indigo i to ne jedan nego dva. Kad original i dve kopije dobiju i pečat pošte, pošiljke su spremne za svoje putovanje.
Bez takozvane knjige i dva indigo papira, dva pečata i ne pomišljajte na poslovanje sa državnom poštom.
Indigo, za koji generacije koje sada imaju 30 godina, nikad nisu čule, niti znaju šta je to, bekap je iz 20. veka. Tako se nekad čuvala dokumentacija.
U međuvremenu su osmišljeni različiti načini čuvanja dokumentacije.
Deluje neverovatno a pomalo i plaši da ovakvo tehnološko ali i svako drugo zaostajanje dolazi iz državne institucije.
Umesto da državne institucije, posebno ovako važne kao što je pošta, budu one koje diktiraju razvoj i na njega privikavaju svoje korisnike, upravo je obrnuto.
S jedne strane šaltera su većinom oni koji su odavno u digitalnom dobu i koji su primorani da s onima s druge strane šaltera komuniciraju na nivou indigo papira.
