Prema najavama koje su se mogle čuti prethodnih dana, u pripremi je novi Zakon o legalizaciji. Ovim će zakonom biti ozvaničena takozvana masovna legalizacija koja će biti i digitalna.

 Foto: Pixabay

Prema najavama koje su se mogle čuti prethodnih dana, u pripremi je novi Zakon o legalizaciji. Ovim će zakonom biti ozvaničena takozvana masovna legalizacija koja će biti i digitalna.

Na satelitskom snimku Republičkog geodetskog zavoda, kako je saopšteno istom prilikom, evidentirano je više od 2,5 miliona nelegalnih objekata.

Rečeno je i da bi prema sadašnjem tempu ozakonjenja nelegalno izgrađenih objekata, process trajao nekoliko decenija, jer gradovi i opštine uspevaju da u proseku reše 20 predmeta mesečno, a na svakog službenika dolazi više od 1 100 zahteva.

Legalizacija nelegalno izgrađenih objekata jedan je od nereševih problema za sve vlasti od 2000. godine.

Zakonodavac je u prošlosti pokušao da reši problem bespravne gradnje donošenjem nekoliko zakona koji regulišu ovu materiju, ali nijedan nije imao velikog uspeha.

Koji su razlozi?

S jedne strane, građani nisu u nekim periodima bilo posebno zaintresovani da pokreću postupak legalizacije. Procedure legalizacije su bile skupe i komplikovane, a nelegalizovani objekti su mogli da se prometuju bez velikih ograničenja.

S druge strane, tu je nepostojanje planske dokumentacije, nedostatak kontrole izgradnje, skupa i komplikovana procedura dobijanja građevinske dozvole, ali i neznanje i bahatost pojedinaca.

Šta je nelegalna gradnja?

Nelegalna gradnja je, ukratko, gradnja bez dobijene građevinske dozvole.

Kako je uopšte došlo do eskalacije nelegalne gradnje?

Neki od stručnjaka iz ove oblasti smatraju da je početak ove današnje situacije Odluka o privremenoj urbanističoj i građevinskoj dozvoli iz 1985. godine.

Iako je bespravna gradnja bila poznata i u socijalizmu 60-ih godina, ona je bila ograničena na gradnju porodičnih kuća na poljoprivrednom zemljištu van oboda gradova, što je najčešće viđeno kao marginalna pojava. Do eksplozije nelegalne gradnje nastaje 90-tih i u kontinuitetu opstaje do danas.

Prvi zakon o legalizaciji je donet 1997. godine, a potom, kao deo Zakona o planiranju i izgradnji, 2003. godine. Zakonom o planiranju i izgradnji pokušalo se stati na kraj nelegalnoj gradnji a nelegalne objekte legalizovati odnosno ozakoniti.

Pokušaji legalizacije su nastavljeni donošenjem zakona 2006, 2009. i 2011. godine, odnosno posebnog zakona 2013. godine – Zakona o legalizaciji objekata, ali su efekti svih ovih zakona bili skromni.

Tu je i Zakon o ozakonjenju objekata, kada se, po rečima vlasti, odlučilo suštinski stati na kraj nelegalnoj gradnji.

Zakon o ozakonjenju objekata donet je 2015. godine a njegove izmene i dopune krajem 2018. godine.

I Veljini i Zoranini i Tomini, na kraju Goranovi

Pokušaji legalizacije nelegalno izgrađenih objekata kroz zakonsku regulativu vrlo su često dobijali imena minstara koji su ih promovisali. Ovaj, poslednji, takozvanu masovnu legalizaciju za koju se još ne zna kako će izgledati, najavio je prethodni ministar građevinarstva Tomislav Momirović a čast da ga kreira dobio je, po svemu sudeći, novi ministar Goran Vesić.

Kako će on izgledati to ćemo da vidimo.

Ono što je zasada poznato odnosno najavljeno je da bi zakon trebalo da napravi razliku da li je objekat građen na zemljištu u sopstvenom vlasništvu, na tuđem ili na javnoj površini.

U javnosti je već postavljeno pitanje pravičnosti i pravednosti.

Šta sa onima koji su legalizovali, koji su u postupku, koji nisu nelegalno ni gradili?

O tome, kad se pojavi nacrt zakona.