Inicijativa „Digitalna Srbija” objavila je godišnji izveštaj o startap sistemu Startap skener 2023. prema kome je on porastao u 2022. godini za preko 20 odsto, dok je u njemu prošle godine zaposleno više od 2.000 ljudi, preneli su mediji.

 Foto: Pixabay

Inicijativa „Digitalna Srbija” objavila je godišnji izveštaj o startap sistemu Startap skener 2023. prema kome je on porastao u 2022. godini za preko 20 odsto, dok je u njemu prošle godine zaposleno više od 2.000 ljudi, preneli su mediji.

U istraživanju koje je sprovedeno na uzorku od 167 startapova, a realizovano je u okviru projekta „Preduzmi ideju”, koji konzorcijum okupljen oko Inicijative „Digitalna Srbija” sprovodi uz podršku USAID-a, navodi se da se očekuje da ove godine bude zaposleno još 3 000 ljudi, a da skoro dve trećine startapova očekuju rast biznisa za više od 50 odsto u ovoj godini.

I pored evidentnog rasta, prema istom izveštaju, Srbija i dalje zaostaje za Evropom ako se gleda broj novoosnovanih startapova na godišnjem nivou.

Šta je startap?

Startap ekonomski stručnjaci različito definišu ali suština je kod svih definicija ista.

Startap može i ne mora da bude firma. Može da bude i samo tim ljudi okupljen sa ciljem da razrade neku ideju.

Zajedničko im je da stvaraju nešto potpuno novo, bez obzira da li je u pitanju proizvod ili usluga.

Dakle, postoji ideja ali ne postoji tržište. Postoji ideja ali ne postoji novac za pokretanje biznisa.

Ono što startap izdvaja u odnosu na druge biznise u začetku jeste da startap mora da ubrzano raste. S jedne strane, dakle dobra ideja i minimalno ulaganje a s druge mogućnost da se posao uveća vrlo brzo za najmanje 10 puta.

Zato se startaprovi najčešće vezuju za visoke tehnologije.

Jedan od ekonomskih stručnjaka startap je definisao kao kompaniju koja ne zna još šta je njen konačni proizvod, ne zna ni ko su joj kupci i ne zna kako da napravi novac. Ali, ideja postoji.

Startap se uglavnom vezuje za mlade ljude. Mladi se lakše okupe, skloniji su neformalnom odlučivanju, smeta im sve što je previše birokratizovano, odluke donose lakše i brže.

Startap ima svoje prednosti. Ali i nedostatke.

To je, pre svega, neizvesnost.

Postoji ideja, ona je odlična ali niko je ne prepoznaje, nije poznato kako će se proizvod ili usluga ponašati na tržištu.

U početku je potrebno ulaganje, koje ne postoji. Početak se zasniva na entuzijazmu, strasti, veri i nadi ali neko vreme novca nema, pa ni naknada za uloženi trud i vreme.

To nije loše znati odmah na startu.

Ko finansira startapove?

Startapove finansira država ako joj je stalo, različiti fondovi, privatni investitori.

Istraživanje Startap Skener 2022. pokazalo je da prosečan osnivač startapa u Srbiji ima između 30 i 40 godina, diplomu visokog obrazovanja i prethodno iskustvo rada u korporaciji ili vođenja sopstvenog biznisa. Istraživanje pokazuje i da se najveći broj startapova u Srbiji finansira iz sopstvenih sredstava, ali i grantova.

Ako nemate ideju za biznis koji bi ubrzano rastao ali želite samo da se okušate u onomu čemu ste najbolji, bolja rešenja je biznis inkubator.

Šta su biznis inkubatori?

Biznis inkubator je nešto što bi moglo da pomogne razvojui običnog biznisa ali i startapova.

Jer, mnogi su startapovi počeli baš u nekom inkubatoru.

Osnovni cilj biznis inkubatora je da podrži otvaranje i razvoj novih preduzeća. Postoji mnogo oblika inkubatora ali svi imaju isti cil i ono što je svima zajedničko jesu usluge i stručna podrška koja se pruža osnivaču preduzeća kako bi što bezbolnije prošao „dečije bolesti“ u poslovanju.

Biznis inkubator onima koji počinju ustupa prostor i neophodnu opremu za obavljanje delatnosti ali i stručnu i pravnu i administrativnu podršku

Praksa je da je prve godine upotreba poslovnog prostora besplatna a da korisnik pokriva deo troškova: telefon, struju, internet… U nekoliko faza korisniku se povećava nivo učešća u pokrivanju troškova ali se postepeno uvodi i naplata korišćenja poslovnog prostora, do trenutka kada korisnik počinje samostalno da izmiruje nastale troškove i tržišnu cenu korišćenja poslovnog prostora.

Ideja ove usluge je da podrži kreativne i inovativne ideje pojedinaca koji su voljni da ih realizuju ali ne poseduju početni kapital. Inkubatori su nastali 80-ih godina u Engleskoj i Nemačkoj, a 90- ih godina postaju veoma važan instrument razvoja preduzetništva u Evropskoj uniji. Danas u EU postoji preko 900 različitih modela a njihovo postojanje značajno može unaprediti razvoj preduzetništva u zemljama u tranziciji poput Srbije.

U Zrenjaninu postoji Biznis inkubator. Prema podacima sa sajta, u taj su se inkubator smeštali i neki startapovi.

Ima 33 kancelarije a prema dostupnim podacima 21 stanara. Koji su aktuelni, na sajtu ne piše.

U Biznis inkubatoru posao su, na startu, počinjale i velike strane kompanije u Zrenjaninu. BIZ im je bio prva adresa pre pokretanja posla.

Među prvima je koji su osnovani u Srbiji. Mnogim preduzetnicima je pomogao u startu, ali je utisak da je nedovoljno i promovisan i nedovoljno razvijan s obzirom da postoji više od decenije.