Stručnjaci su izračunali da do petog meseca u godini, ako se gleda šta prosečan stanovnik planete Zemlje sa svojim navikama i svojom potrošnjom – potroši, ukupno čovečanstvo potroši sve resurse planete. Dakle, godišnje su nam potrebne tri planete da zadovoljimo svoje sadašnje potrebe i održimo svoje sadašnje navike.

Priroda nas stalno upozorava da više ne može ovako kako je bilo dosada.

Stručnjaci su izračunali da do petog meseca u godini, ako se gleda šta prosečan stanovnik planete Zemlje sa svojim navikama i svojom potrošnjom – potroši, ukupno čovečanstvo potroši sve resurse planete. Dakle, godišnje su nam potrebne tri planete da zadovoljimo svoje sadašnje potrebe i održimo svoje sadašnje navike.

Linearno i kružno

Planeta bi nam mogla biti dovoljna ako bismo sa linearnog koncepta ekonomije prešli na cirkularni (kružni). Najjednostavnije, da ono što kupimo pa upotrebimo ne bacimo nego da ga, na neki drugi način, vratimo u život.

Prva asocijacija na kružnu ekonomiju je – reciklaža. To jeste dobar način ali ne i jedini a ni blizu dovoljan.

Društva koja polako prelaze na cirkularnu ekonomiju, koja je ne vide samo kao šansu nego je žive, fokusirana su na to da tako urede život i ekonomiju da otpad uopšte ne proizvode. A to što ipak završi kao otpad, da bude reciklirano.

Sve veći značaj stavlja se na popravljanje svega što se popraviti može.

Takođe, razvija se model, u kom savremene tehnologije imaju veliku ulogu, deljenja proizvoda. Dakle, ne proizvod nego usluga.

Kružni gradovi

Ekapija je nedavno objavila tekst o evropskim gradovima u kojima je planirano da do polovine ovog veka, cirkularna ekomonija bude dominantan način privređivanja.

Od evropskih gradova, prednjači Amsterdam. Primer, kako to već mora da bude, daje vlast, pa lokalne vlasti insistiraju na tome da se putevi asfaltiraju recikliranim materijalima, da se za potrebe administracije nabavljaju polovne stvari, da sve što je moguće u javnoj potrošnji bude napravljeno od recikliranih materijala, da se što je više moguće deli a ne poseduje, od automobila, preko bicikala do veš mašina.

Kad to radi vlast, i građani radije prihvataju.

Kako je u Srbiji

Koliko smo daleko od onoga što je nekima uveliko stvarnost, govori podatak o 2500 popisanih divljih deponija u Srbiji. Na teritoriji Zrenjanina svake godine velika sredstva ulože se u uklanjanje divljih deponija, koje se pojave brže nego što se očiste. Na istim mestima.

Na uređenim deponijama ni govora nema o recikliranju. U 21. veku zvanične deponije funkcionišu po principima 19. Otpad se u domaćinstvima ne odvaja jer ako i postoji svest, za to ne postoje uslovi.

Hranu bacamo kao nijedna evropska zemlja.

Udišemo vazduh koji zagađivači ispuštaju bez filtera ali i bez sankcija.

Vodotoci su nam zagađeni hemikalijama i plastikom.

Za Srbiju je cirkularna ekonomija u velikom delu tek – šansa. Kao što je to bila i pre deset godina.

Foto: Pixabay