KEŠ I DALJE NAJOMILJENIJI NAČIN PLAĆANJA
U Srbiji, prema istraživanjima koje je sproveo NALED tek nešto više od polovine stanovništa za redovna plaćanja koristi kartice.
Švedska se priprema da do 2023. godine u potpunosti ukine plaćanje gotovinom. U visoko digitalizovanoj zemlji skoro da se više i ne priča o bezgotovinskom plaćanju. Na red je došlo beskontaktno.
Oni koji su posetili Švedsku ili imaju nekog da iz prve ruke saznaju kako se u Švedskoj obavljaju finansijske transakcije, kažu da je ono što se dešava u ovoj skandinavskoj zemlji za nas daleka budućnost.
U Švedskoj se karticama ili aplikacijama na mobilnom telefonu plaća bukvalno sve: od pazara u prodavnici do javnog prevoza, karticama se plaća kupovina na pijacama ili korišćenje javnih toaleta, sve popravke i svi majstori…Keš je gotovo u potpunosti prognan iz prometa.
Zato je Šveđane pomalo neprijatno iznenadilo skorašnje saopštenje Civil Contingencies Agency koja je objavila vodič za svako domaćinstvo s uputstvima kako spremiti gotovinu u malim novčanicama i kovanicama, za slučaj hitnosti.
Saopštenje koje je preneo Tajms nastalo je kao reakcija na zabrinutost finansijskih stručnjaka da bi u slučaju hakerskih napada građani mogli da ostanu bez mogućnosti da normalno funkcionišu.
Ovo upozorenje ide na ruku, na primer, Austrijancima, koji razmišljaju da plaćanje gotovinom proglase ustavnim pravom. Istina, zakon o tome pripremala je u međuvremenu raspuštena vlada na čijem čelu je bio Sebastijan Kurc, pa je neizvesno koja je sudbina nacrta.
I Kina, kao postojbina papirnog novca, priprema se za ukidanje gotovine a naš sused Sevrna Makedonija ima pravilo po kom se najviše u gotovini može platiti iznos od 500 evra.
U Srbiji, prema istraživanjima koje je sproveo NALED tek nešto više od polovine stanovništa za redovna plaćanja koristi kartice.
Koliko se kartice koriste Narodna banka Srbije nema podatke, jer nije u obavezi da ih poseduje.
Ono što je u istraživanjima ustanovljeno jeste da se kartice najviše koriste u svakodnevnim malim kupovinama.
Ipak, u odnosu na prethodne godine, broj bezgotovinskih transakcija raste. I broj i ukupan iznos za nekoliko godina utrostručen je.
Tome je doprineo i Zakon o međubankarskim naknadama iz 2018. godine koji bi trebalo da malim i srednjim trgovcima obezbedi jednak tretman na tržištu sa velikima.
Zakon je smanjio provizije ali se što se tiče mogućnosti za bezgotovisnko plaćanje nije mnogo promenilo. I dalje je veliki broj usluga u Srbiji nemoguće platiti karticama, za razliku od Švedske i drugih evropskih zemalja.
Zagovornici ukidanja gotovine kao najznačajniji argument spominju smanjenje sive ekonomije i smanjenje korupcije, odnosno sužavanje prostora za pranje novca.
Protivnici ukidanja gotovine, opet, smatraju da bezgotovinsko plaćanje u visokom procentu omogućuje preveliku kontrolu i uvid u privatni život građana, odnosno da je uz pomoć praćenja transakcija moguće kontrolisati svaki deo života onoga ko plaća. Mogućnosti upliva i kontrole države i finansijskih institucija u život svakog pojedinca su neograničene, stav je protivnika kompletnog prelaska na bezgotovinsko i beskontaktno plaćanje.
Srbija je od takve opasnosti, na sreću ili na žalost, sudeći prema raspoloživim podacima, još daleko.
Foto: Pixabay
