Klopke za kompanije – najčešći vidovi prevara i mere opreza

Foto: Pixabay

Agencija za privredne registre saopštila je nedavno da joj se javilo više korisnika koji su prijavili da su primili dopis i uplatnicu na iznos od 4.800 dinara za upis u „Poslovnu bazu”.

Tim povodom, Agencija je upozorila privredne subjekte da materijal koji su primili ne potiče od APR-a.

To je samo jedan od pokušaja prevara, kojih je u poslednje vreme bilo dosta.

Koristeći se podacima koje je prikupio portal BizLife, Paragraf lex objavio je na svom službenom sajtu tekst o tome koje su najčešće prevare čije su mete privredni subjekti.

U suštini, uvek je u pitanju pokušaj dovođenja ljudi u zabludu radi nezakonitog sticanja materijalne koristi.

Paragraf piše da je prva i najčešća vrsta prevare svakako “fišing” odnosno pecanje Sve počinje dobijanjem imejla, na primer od vaše banke, kojim se od vas traži da pristupite vašem nalogu putem priloženog linka. Ako otvorite link i unesete korisničko ime i lozinku, vaši podaci za pristupanje nalogu biće ukradeni, što znači da će prevarant moći da ih iskoristi da dobije uvid u druge podatke, poput ličnih ili stanja na računu. Suština je da se onaj kome je email (imejl) poslat, namami da uđe na lažni sajt i tu ostavi svoje osnovne podatke. Banke su naravno, svesne pokušaja prevara u elektronskom poslovanju. Zato su obavestile svoje korisnike o tim pokušajima, dok su, s druge strane, napravile nekoliko “prstenova” zaštite, što je poslovanje sa bankom, ako pratite uputstva, sasvim bezbedno, piše u tekstu objavljenom na sajtu Paragraf lex.

Pokušajima prevara izloženi su posebno frilenseri.

Frilenseri rade na zahtev klijenata po projektu, i to obavljaju kao jedinu ili povremenu dopunsku aktivnost uz stalno zaposlenje.

Internet je pretrpan brojnim globalnim servisima i platformama koje omogućuju nalaženje i pružanje ovih poslova i usluga, bilo da je reč o dizajnu, programiranju, marketingu, učenju jezika, video editovanju, prevođenju, pisanju, virtuelnoj asistenciji, dropšipingu, administratorskoj podršci i brojnim drugim zanimanjima, piše portal Nova ekonomija.

Istraživači kompanije Kaspersky otkrili su neke od takvih lokacija i došli do zaključaka koji bi mogli pomoći frilenserima da ne postanu njihove žrtve.

U tekstu objavljenom na sajtu Nove ekonomije, navedene su najčešće prevare kojima su izloženi frilenseri.

Na šta obratiti pažnju:

Na početnu stranicu lažnog web sajta koji nudi honorarni posao. Pažljivim čitanjem, mogu se uočiti greške i nepreciznosti.

Kako bi korisnik zaradio novac putem ovakvih platformi, potrebno je da obavi nekoliko jednostavnih poslova, poput testiranje aplikacija, igranje igrica, deljenje određenih linkova sa prijateljima i slično.

Ipak, većina ovih „poslova“ su samo linkovi ka narednim prevarantskim resursima. Posećujući ih, korisnici stvaraju saobraćaj na sajtovima sajber kriminalaca. Ovo poboljšava njihovu poziciju u rezultatima pretrage.

Ili: žrtvama su ponuđena dva načina zarade. Prvi je da podele vezu i pozovu „referrale“ na web lokaciju: korisnici dobijaju 1 dolar za svakih 100 ljudi. Kada žrtva poseti sajt, od nje se odmah traži dozvola za prikaz obaveštenja od strane pretraživača. Preko njih, sajber kriminalci distribuiraju oglase za razne druge prevare ili relativno legalne sajtove za odrasle, što je i glavni cilj: namamiti što više žrtava koje će odobriti ovu dozvolu, piše portal Nova ekonomija.

Niti je prevaru lako otkriti niti je lako danas ne postati žrtva. Zato opreza nikad dosta, piše Nova ekonomija i navodi nekoliko saveta kako ne postati žrtva internet prevare.

Prvi savet i na internetu baš kao i u realnom životu je da ne verujete obećanjima o lakom novcu. Pažljivo pročitajte tekst o tome kako da uočite prevarante. I dobro proverite kome ostavljate podatke o svojim računima.

Nekada ni to neće pomoći ali ćete bar znati da ste učinili sve što ste mogli da se od prevara zaštitite.