MLEKARSKA INDUSTRIJA PROPADA, A SRBIJA UMESTO PROPISA O MLEKU IMA ZAKON O VINU

MLEKARSKA INDUSTRIJA PROPADA, A SRBIJA UMESTO PROPISA O MLEKU IMA ZAKON O VINU

Da srpska mlekarska industrija propada govori i podatak da je za dve godine ugašeno 4.000 registrovanih gazdinstava.

 Foto: Pixabay

Da srpska mlekarska industrija propada govori i podatak da je za dve godine ugašeno 4.000 registrovanih gazdinstava.

Predsednik Udruženja za tovnu junad Čedomir Keco u razgovoru za Biznis.rs kaže da je veliki broj ljudi ostao bez posla u mlekarskoj proizvodnji, jer se u ta ugašena gazdinstva računaju domaćinstva gde je uključeno više ljudi.

“Kada je reč o proizvodnji mleka njih je manje, jer su za dve godine mnogi prestali da se bave ovim poslom, i prodavali krave. Razlozi su visoka cena hrane za stoku, niske cene mleka i starost krava”, navodi Keco.

On dodaje da je država davala 20.000 dinara stimulacija po grlu, koje nije moralo da bude umatičeno i da je subvencije dobijalo oko 156.000 proizvođača, ali je sada taj broj skoro prepolovljen.

“Mlečna proizvodnja se teško obnavlja, upropašćena je zbog mlečne industrije i nedostatka zakona o mleku. Apsurd je da mi imamo zakon o vinu, ali nemamo zakon o mleku. Niske otkupne cene traju godinama. Premija je sad 15 dinara za litar mleka, ali otkupljivači mleka sad smatraju da je to razlika koju njima država nadoknađuje između troškova proizvodnje i otkupne cene, ali to je netačno. Veća je proizvodna cena od nadoknade koju dobijaju mlekari”, ističe Keco.

Naš sagovornik kaže da mleko proizvođačima nije plaćeno ni za treći kvartal ove godine, a mi se već nalazimo u četvrtom.

“Država je sada počela i da uvozi mleko, jer nema dovoljno proizvođača, a po mojoj proceni biće ih još manje”, naglašava predsednik Udruženja za tovnu junad.

Prema njegovim procenama mleko će se i dalje uvoziti, ali opada i potrošnja jer ljudi ne mogu da kupuju kao pre zbog cena koje su rekordno visoke.

“Očekujem velika kolebanja i oscilacije kako u cenama tako i u snabdevanju mlekom. Situacija je sada takva da je prosek mleka po kravi povećan, a ukupan broj grla smanjen. Prosek mlečnosti ranijih godina je bio oko 4.000 litara, a rentabilnim se smatra oko 6.000 litara. Sad imamo veći prosek, ali je ukupno manje i krava i mleka. To je jedna nezahvalna situacija, a država nema alate sem premija da učestvuje u rešavanju problema”, ocenjuje Čedomir Keco.

Cena dugotrajnog mleka sa 2,8 odsto masnoće, koju je Vlada Srbije zamrzla – poslednji put na nivo od 128,99 dinara – sada je, posle „odmrzavanja“ – znatno veća. Litar košta i po 160, 170 dinara, pa čak i preko 200 dinara u zavisnosti od proizvođača. Trgovinske rafove istovremeno je preplavilo mleko iz uvoza – iz Češke i Poljske.

“Mi smo jedina zemlja kojoj stočarstvo propada, a nemamo upravu za stočarstvo. Stočarstvo sada učestvuje sa 26 odsto u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, a smatra se rentabilnom poljoprivredom ona u kojoj stočarstvo učestvuje sa 40 odsto u poljoprivrednoj proizvodnji”, kaže Keco i predlaže da se ljudi vrate u mlekarstvo, jer će biti nestašice na nivou EU, a domaći proizvođači imaju kvalitetno mleko.

Srbija uvozi i mleko u prahu

Tokom prošle godine u Srbiju je uvezeno 3.249 tona mleka u prahu. Za osam meseci ove godine, količina uvezenog mleka u prahu se više nego udvostručila – na 7.077 tona.

Za to je plaćen trostruko veći iznos, ukupno 27,9 miliona evra. Kada je reč o običnom mleku, mesečno smo uvozili količine neznatno manje nego godinu pre, za šta smo od januara do kraja avgusta dali 17,7 miliona evra, piše N1.

Agroekonomista Milan Prostran ističe da je povećan uvoz mleka u prahu najverovatnije išao u robne rezerve, kao što je najavljivano.

Sanja Bugarski, predsednica Saveza udruženja odgajivača goveda, ukazuje da je trenutna situacija, kako kaže – „početak definitivnog sloma i propasti u proizvodnji mleka“. „Proizvođači neće moći da izdrže sledeću godinu, jer neće imati čime da hrane životinje. Mleka neće biti“, ističe Bugarski za portal N1.

Smanjuje se i broj odgajivača svinja

Još uvek nema preciznih podataka za koliko je smanjen broj odgajivača svinja, ali je prema rečima predsednika Udruženja za tovnu junad ostalo malo onih koji se bave proizvodnjom više od 500 do 2.000 svinja.

Razlozi smanjene proizvodnje su uvoz prasadi, visoke cene hrane, kao i niske prodajne cene mesa od prošle godine.

“Sada je prodajna cena mesa dobra i kreće se od 250 do 300 dinara po kilogramu, ali nema ljudi koji se time bave”, zaključuje Čedomir Keco.

Izvor: Biznis.rs

Prijava na bilten

Prijatelji unije

Preduzetničke priče

Zrenjaninska firma “Carp System” osvojila je prestižnu nagradu za inovacije

Zrenjaninska firma “Carp System” osvojila je prestižnu nagradu za inovacije

Zrenjaninska firma “Carp System”, koja se bavi proizvodnjom ribolovačke opreme pod istoimenim sopstvenim brendom, osvojila je prestižnu nagradu za inovacije, u žestokoj konkurenciji 75 timova, iz svih inovativnih oblasti.
Detaljnije Pogledaj sve

Poslovni prostor

Maecenas rutrum, felis id rutrum malesuada

Maecenas rutrum, felis id rutrum malesuada

Nam tellus erat, posuere sit amet metus sit amet, iaculis porta urna. Proin luctus lectus varius ipsum venenatis, sit amet finibus augue ultricies. Pellentesque consequat et ante ut porttitor. Pellentesque eu sem sem. Donec finibus lectus nisi, et ultrices odio porta sit amet. Sed laoreet pretium lacus vel bibendum.
Detaljnije Pogledaj sve