Nacionalni upravljač, korak ka privatizaciji javnih preduzeća?
Foto: Pixabay
Bez velike debate u javnosti uskoro bi u Skupštini Srbije mogle biti usvojene izmene i dopune Zakona o komunalnim delatnostima.
Poslednji put ovaj je zakon menjan i dopunjavan pre šest godina a Vlada Srbije, koja je izmene i uputila poslanicima na razmatranje i usvajanje, smatra da je došlo vreme da se ovaj zakon prilagodi novim okolnostima.
Kako pišu mediji, jedna od novina u zakonu mogla bi biti, da bi lokalne samouprave, po principu dobrovolljnosti mogle da prenesu ovlašćenja za upravljanje jednom ili više komunalnih delatnosti na državu.
Šta to znači?
U slučajevima u kojima lokalne samouprave nisu u mogućnosti zbog finansijskih, logističkih, kadrovskih ili nekih drugih razloga da upravljaju komunalnim delatnostima to bi umesto njih činio Nacionalni upravljač.
Izbor Nacionalnog upravljača odvijao bi se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesija.
Dakle, baš kao i kod ugovora o javno-privatnom partnerstvu, vlada bi uređivala sadržinu odluka jedinica lokalne samouprave, način izbora Nacionalnog upravljača, postupka i kriterijuma za izbor, kao i prava i obaveze izabranog Nacionalnog upravljača, prava i jedinice lokalne samouprave…
Ne mogu same?
Obrazloženje za ove izmene i dopune je da u Srbiji lokalne samouprave nemaju jednake finansijske mogućnosti da jednako kvalitetno obavljaju komunalne usluge.
Zakon definiše šta su komunalne usluge.
U komunalne delatnosti spadaju: snabdevanje vodom za piće, prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda, proizvodnja, distribucija i snabdevanje toplotnom energijom, kao i upravljanje komunalnim otpadom.
Komunalne delatnosti su i gradski i prigradski prevoz putnika i javna rasveta.
Zatim, u kominalne usluge spade i upravljanje grobljima i sahranjivanje, kao i pogrebna delatnost, upravljanje javnim parkiralištima, upravljanje pijacama, održavanje ulica i puteva i održavanje čistoće na površinama javne namene.
Tu su još i održavanje javnih zelenih površina, dimničarske usluge i delatnost zoohigijene.
Jedan broj komunalnih usluga iz različitih razloga već se obavlja ili će se obavljati kroz javno-privatno partnerstvo.
Zrenjanin verovatno prednjači jer je većinu komunalnih usluga već poverio privatnim partnerima a neke planira da poveri.
Vodu za piće trebalo bi da obezbedi privatni partner kao i da reši problem sa prečišćavanjem otpadnih voda.
Apotekarske usluge već godinama pruža privatni partner a od pre dve godine i putnu infrastrukturu obnavlja privatni konzorcijum.
I zoohigijenom bavi se privatni partner, baš kao i gradskim prevozom.
Izgradnja regionalne deponije i nakon njenog završetka upravljanje otpadom povereno je privatnom partneru.
I dimničarske usluge planirane su da se obavljaju kroz javno-privatno partnerstvo ali ta ideja još nije realizovana.
Planirano je da se javna rasveta reši kroz partnerstvo, ali za ovu komunalnu uslugu nije bilo zaintresovanih privatnika.
Dakle, što se Zrenjanina tiče, u javnoj nadležnosti ostalo je grejanje, održavanje čistoće, sahranjivanje, pijace i parkinzi.
Hoće li se i u ovim delatnostima tražiti privatni partner ili Nacionalni upravljač ili će one ostati u nadležnosti grada i gradskih javnih preduzeća znaće se vrlo brzo.
