NAJSKUPLJI KVADRAT U PARIZU, ČESI I SRBI NAJTEŽE DO STANA
Novi godišnji pregled tržišta nekretnina Dilojta pokazao da se razlike u „dobijanju krova nad glavom“ u Evropi ne smanjuju.
Foto: Pexels
Novi godišnji pregled tržišta nekretnina Dilojta pokazao da se razlike u „dobijanju krova nad glavom“ u Evropi ne smanjuju.
Pariz je „odbranio“ poziciju najskupljeg grada u Evropi za kupovinu stana, dok je Velika Britanija isprednjačila u cenama novih stanova u 2021. godini. Česi moraju da daju najviše plata za stan novi od 70 kvadrata a Prag ima najveći godišnji skok cena… samo su neki od brojnih podataka koje je donelo novo istraživanje „Dilojta“ o tržištu nekretnina u Evropi u 2021. godini.
Najveći rast cene ima Prag
U analizi su se našle i zemlje iz našeg regiona, pa tako Bosna i Hercegovina ima najjeftiniji prosečan kvadrat stana od 974 evra, iako ima i najmanje novoizgrađenih stanova na 1.000 stanovnika – manje od dva. Francuzi i Poljaci, gde je gradnja najintenzivnije, imaju 6,9 i 6,2 stana na hiljadu ljudi.
U Srbiji je prosečna cena 1.520 evra po metru kvadratnom sa godišnjim rastom cene od 7,5 odsto , u Hrvatskoj 1.823 (7,9) a u Sloveniji 3.356 evra (pad 3,84 odsto). Najviše je cena prošle godine skočila u Mađarskoj, za 24 odsto, a najviše pala u Španiji – za 8,5 odsto.
Prosečne cene stanova se, međutim, veoma razlikuju i unutar samih lokalnih tržišta, tako da su u nekim gradovima mnogo veće i stanovi sada mnogo skuplji nego 2020. godine.
Najveći rast cene ima Prag, sa 20 odsto poskupljenja, dok recimo u Berlinu, gde se cene rentiranja kontrolišu, nije bilo poskupljenja ni u cenama stanova. U Beogradu su stanovi poskupeli 9,97 odsto (u lokalnoj valuti), manje nego u Budimpešti (18,71) ali više nego u Kopenhagenu (8,33) ili Zagrebu (4,7).
Sa ovakvim cenama i poskupljenjima, i stanovi su sve manje pristupačni prosečnom građaninu.
Najgore je Česima, gde je potrebno da se plati 13,3 godišnjih (bruto) plata da bi se kupio stan od 70 kvadrata, pa Slovacima (12,8) i Srbima (11,5), dok je najlakše da dođu do sopstvenog krova nad glavom Ircima (3,1), Norvežanima (4,4) i Belgijancima (4,5).
Izvor: 24sedam.rs / Biznis i finansije