NALED PRIPREMIO PREDLOG UREDBE O NAKNADI ZA ZAGAĐENJE ŽIVOTNE SREDINE

NALED PRIPREMIO PREDLOG UREDBE O NAKNADI ZA ZAGAĐENJE ŽIVOTNE SREDINE

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) pripremila je predlog uredbe za utvrđivanje naknade za zagađenje životne sredine koja bi zavisila od nivoa zagađena koji izazivaju kompanije, a trebalo bi da zameni postojeću, rekao je danas šef jedinice za životnu sredinu u NALED-u Slobodan Krstović.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) pripremila je predlog uredbe za utvrđivanje naknade za zagađenje životne sredine koja bi zavisila od nivoa zagađena koji izazivaju kompanije, a trebalo bi da zameni postojeću, rekao je danas šef jedinice za životnu sredinu u NALED-u Slobodan Krstović.

On je za Betu rekao da postoji metodologija po kojoj se izračunava šteta od zagađena po životnu sredinu koju bi trebalo primeniti, a prihod bi, po predloženom rešenju, trebalo da se deli po pola između Republike i lokalnih samouprava.

– Uredba o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu doneta je krajem prošle godine na brzinu jer nisu popisani zagađvači, pa je zbog toga svima propisana naknada od dva miliona dinara do 5.000 dinara – rekao je Krstović.

Sredinom 2020. godine privrednici su usred pandemije dobijali rešenja da po osnovu te Uredbe, plate lokalnu naknadu u iznosu od dva miliona dinara do 5.000 dinara, zavisno od toga da li imaju veliki, srednji ili mali uticaj na zagađenje životne sredine, kako je predvidela ta Uredba.

Tako su taj namet dobile i firme koje nemaju nikakav uticaj na životnu sredinu, kao na primer turističke agencije od po 5.000 dinara iako nije jasno na koji način zagađuju životnu sredinu, a uz to mnoge nisu dobile licencu za rad i ne zna se da li uopšte rade.

Ta naknada bi, prema rečima Krstović, trebalo da bude samo prelazno rešenje za ovu godinu dok se ne popišu svi zagađvači i ne usvoji nova uredba.

Prihod koji se skupi na osnovu te uredbe je, prema rečima Krstović, prihod lokalnih samouprava, ali većina njih ta sredstva ne koriste namenski, kao ni na republičkom nivou.

Veliki zagađvači, prema rečima Krstovića, u Srbiji plaćaju naknadu na republičkom nivou do 0,4% prihoda u prethodnoj godini i taj novac bi trebalo da se sliva u Zeleni fond iz koga bi se finansirati projekti za zaštitu okoline.

Krstović je rekao da na republičkom nivou postoji naknada za proizvode koji su posle upotrebe otpad, kao što su automobili, bela tehnika i drugi proizvodi.

To je, kako je rekao, naknada za posebne tokove otpada, pa je na primer kompanija Gorenje prošle godine po tom osnovu, platila 3 mil EUR u budžet Srbije.

Iako se prilikom uvoza polovnih automobila plaća taksa od 12.000 dinara po toni, mnogi uvoznici je, prema rečima stručnjaka, izbegnu na razne načine, a jedan je da se uvoz obavlja individualno, umesto preko firme.

Izvor: eKapija

Foto: Pixabay

 

Prijava na bilten

Prijatelji unije

Preduzetničke priče

Zrenjaninska firma “Carp System” osvojila je prestižnu nagradu za inovacije

Zrenjaninska firma “Carp System” osvojila je prestižnu nagradu za inovacije

Zrenjaninska firma “Carp System”, koja se bavi proizvodnjom ribolovačke opreme pod istoimenim sopstvenim brendom, osvojila je prestižnu nagradu za inovacije, u žestokoj konkurenciji 75 timova, iz svih inovativnih oblasti.
Detaljnije Pogledaj sve

Poslovni prostor

Sed eu felis id felis accumsan condimentum

Sed eu felis id felis accumsan condimentum

Pellentesque vestibulum est sed nisl euismod, id congue ligula facilisis. Proin tortor nisl, consequat id scelerisque sed, pulvinar quis tellus. Vivamus ullamcorper rhoncus risus, eget vulputate tellus aliquet et. Phasellus non ipsum nisl. Integer id euismod libero. Praesent lobortis commodo ante gravida finibus. Proin in libero euismod, maximus urna lacinia, consectetur lacus. Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit.
Detaljnije Pogledaj sve