Tek kad su rafovi ostali prazni saznali smo da je prošle godine u Tomaševcu iz štale u klanicu otišlo 200 a u Đurđevu 250 krava.

 Tek nas prazni rafovi u svim prodavnicama u kojima je je do pre mesec dana stajalo mleko podsete da mleko sa i bez laktoze, obogaćeno vitaminima, bez mlečne masti ili punomasno, čokolodno, za kafu, neko i proizvodi.

Tek kad su rafovi ostali prazni saznali smo da je prošle godine u Tomaševcu iz štale u klanicu otišlo 200 a u Đurđevu 250 krava.

Pre nego što su ih poslali u klanicu, vlasnici ovih krava pokušali su da ih prodaju nekom ko bi od njih i dalje dobijao mleko, ali onima koji su još nisu odustali previše je i sopstvenih.

Šta će tek biti ove jeseni i ove zime, kad posle ovogodišnje suše stočna hrana poskupljuje ne na nedeljnom nego na dnevnom nivou?

Ljubiša Vranac iz Žablja

Radni dan Ljubiše Vranca, stočara iz Žablja, svako jutro počinje u 4 i 30. Subotom, kad se priprema za veliku pijacu, i ranije, pa je na nogama već u 3 sata. Kad tako porani, prvo iseče mladi sir koji je prethodne večeri usirio. Onda krene u štalu da namiri deset krava, da pomuze, da spremi ostalu robu za pijacu.

Na zrenjaninskoj pijaci već je u 7 sati ujutru, jer, kako kaže, Zrenjaninci vole da na pijacu dođu rano i ako propusti te mušterije, pitanje je hoće li mu se dan završiti u plusu. Da mleko prodaje otkupljivačima, ne bi opstao. Ovako, kad mleko preradi, ima neku računicu. Dokle, ne zna ni sam.

– Imam deset krava rase holštajn, koje su poznate po mlečnosti. Kompletnu proizvodnju preradim u sir, kajmak, mileram i prodajem na pijaci. Samo tako mogu da preživim. Moje kolege u selu odustaju jedan po jedan. I u Žablju je sve manje krava a u susednom Đurđevu, prošle godine je u klanicu otišlo 250 krava. Ko mleko prodaje otkupljivačima, nema čemu da se nada. Još dok su krave na paši, kako tako, ali na jesen i ove zime, mrka kapa. Ja sam balu deteline prošle nedelje plaćao 350 dinara, ove je 500. Pa sad gledajte, gde je tu računica, priča Ljubiša Vranac.

Prerada mleka u mlečne proizvode je isplativija od prodaje sirovog mleka, ali to je težak posao, koji traži angažman svakog dana od jutra do mraka.

– Tvrdim da država kad bi htela mogla mi da pomogne mnogo više. Od sira može da se živi a oni koji prodaju mleko, ako im država ne pomogne, neće preživeti. Ljudi su očajni. Pokušavam da ubedim kolege u selu da povećaju broj krava, ja ću otkupljivati mleko i prerađivati, ali oni su toliko razočarani i toliko puta prevareni, da odustaju jedan po jedan. Tvrdim da mi uskoro nećemo imati domaće mleko ako se nešto hitno ne preduzme. Moja će deca piti domaće, sigurno i provereno ali šta će piti tuđa, nisam siguran, kaže Ljubiša Vranac.

Nenad Bogdanov iz Tomaševca

Samo prošle godine Tomaševac, selo koje je bilo poznato po mlečnom govedarstvu, ostalo je bez 200 krava. Stočari su krave masovno rasprodavali.

Jedan od onih koji još nije odustao je 28-godišnji Tomaševčanin Nenad Bogdanov.

– Skupa hrana, jeftino mleko i ljudi više nisu imali računicu. Pogotovo oni koji su imali do deset krava i radili na neki tradicionalan način. Ako još nisu imali dovoljno hrane sa sopstvenih njiva, tu računice nema. Mleko se prodavalo u bescenje. Otkupna cena se kretala od 36 do 39 dinara a hrana stalno poskupljuje. Ni premija nije bog zna šta, a još se ne poštuju ni rokovi isplate. Stočari premiju dobiju kvartalno, pa onda još čekaju 45 dana da im ona bude isplaćena. U avgustu treba da budu isplaćena premije za april, maj i jun, znači za tri meseca pa i onda kasni, priča Bogdanov.

Najava otkupljivača da će mleko plaćati 50 dinara zato je Nenada mnogo više obradovala nego vest o povećanju iznosa premije. Otkupljivači, naime, plaćaju redovno, svakih 15 dana.

– Ako bude 50 dinara otkupna cena, kako su nam najavili, to već ima nekog smisla. Proizvođačka cena mleka je 46 dinara. Ako na svakom litru izgubimo 5,6 dinara a pritom premija ne stiže, mi smo prisiljeni da kreditima krpimo rupe. Zato ljudi odustaju od mlečnog govedarstva, kaže Bogdanov.

Na probleme koji nisu od juče, nadovezalo se i ograničenje cene dugotrajnog mleka, koje je rafove definitivno ispraznilo. Na koji način će se popuniti nije jasno, pogotovo što se od onih koji su nadležni za odgovore, danima ne čuje ništa. Kao da nestašica osnovne životne namirnice ne postoji.