NIJE LAKO ALI VREDI
Za proteklih osam meseci na stranici Virtuelnog inkubatora objavljeno je 30-tak preduzetničkih priča.
Za proteklih osam meseci na stranici Virtuelnog inkubatora objavljeno je 30-tak preduzetničkih priča.
Ideja da se priče o počecima i poslovanju preduzetnika, članova Unije poslodavaca Srbije – Poslodavci Zrenjanina, nađu na stranici Virtuelnog inkubatora pokazala se kao pun pogodak.
Preduzetničke priče daleko su najčitaniji segment platforme Virtuelni inkubator.
Poslovi kojima se bave akteri tekstova različiti su: od trgovine, proizvodnje , usluga… Godine provedene u preduzetničkim vodama različite su. Ima onih koji su u biznisu i dve decenije ali i onih koji su u burne preduzetničke vode uplovili skoro. Ima onih koji zapošljavaju nekoliko radnika, ima onih koji imaju i 25 i više zaposlenih.
I ako se na oko može reći da ima dosta stvari koje preduzetnike okupljene u Uniji poslodavaca našeg grada razlikuje, još je više onih koje su gotovo za sve iste.
Većini je privatni posao prvi a po svemu sudeći i poslednji posao u životu.
Za većinu je privatni posao prirodan, logičan i jedini izbor.
U velikom broju, u pitanju je porodični posao. Ako su preduzetnici prva generacija koja se bavi određenim poslom, polako se u posao uključuje druga.
Većina onih koji su svoju priču dosada ispričali nikakvu pomoć za početak posla, osim one od porodice, nisu imali. Ono što je država nudila u vreme kad su počinjali, bez obzira kada je to bilo, za preduzetnike nije bilo optimalno. Ni danas se situacija na tom polju nije bitno promenila.
Jedan broj preduzetnika kao jedinu pomoć koristio je subvencije Nacionalne službe za zapošljavanje novih radnika.
Gotovo svi preduzetnici sadašnjeg a pogotovu budućeg poslovanja, kao najveći problem vide nedostatak kvalitetne radne snage. Iz sadašnjeg obrazovnog sistema ne izlaze dovoljno obučeni radnici. Dok sistem dualnog obrazovanja ne zaživi, a za to će biti potrebne godine, preduzetnici se pripremaju za vreme koje dolazi na različite načine. Neki organizuju interne obuke, drugi se pak povezuju sa školama, visokoškolskim ustanovama i kao poslovni skauti već na različite načine „vezuju“ buduće zaposlene.
Ulaganje u opremu ali i zaposlene zadatak je koji se nalazi pred svim preduzetnicima.
Poslovnu atmosferu većina preduzetnika ocenjuje kao malo bolju u odnosu na neke prethodne godine. Ipak, iskustvo ih uči da je najsigurnije uzdati se u sebe i svoje kapacitete i na realnim osnovama planirati budućnost.
Ako postoji nešto što se zove poruka, ono što bi poruka iz dosadašnjih priča mogla da bude jeste da se najveći broj preduzetnika nije pokajao kad je izabrao preduzetnički životni put. Bez obzira na sve teškoće, prepreke, budućnost koju je nemoguće predvideti, bez obzira na dobro planiranje, gotovo niko od onih koji su svoje priče podelili nije se pokajao zbog svoje odluke da mu preduzetništvo odnosno privatni posao bude životni put.
Raditi za svoj račun, i brinuti o sebi, porodici i svojim zaposlenima velika je odgovornost ali i neizmerno zadovoljstvo, poruka je većine.
Na preduzetništvu, malim i srednjim preduzećima temelji se zdrava ekonomija jedne zemlje.
Preduzetničke priče daleko su najčitaniji tekstovi na platformi Virtuelni inkubator. One nisu tu samo da bi se pročitalo kako je neko počinjao nego i kao ohrabrenje da se može. Nije uvek lako ali je lepo.
Zato će se serijal preduzetničkih priča nastaviti i u narednoj godini.
Do sledeće preduzetničke priče, svim preduzetnicima, njihovim porodicima i zaposlenima, redakcija Virtuelnog inkubatora želi mnogo uspeha, radosti i sreće u 2019. godini.