OD POČETKA SUKOBA, U SRBIJI RADNO ANGAŽOVANO 6.500 RUSA
Od početka sukoba u Ukrajini u Srbiju je stiglo više od 17.000 Rusa i Ukrajinaca, od kojih je 6.500 dobilo radnu dozvolu i prijavilo se da radi u zemlji.
Foto: Pexels
Od početka sukoba u Ukrajini u Srbiju je stiglo više od 17.000 Rusa i Ukrajinaca, od kojih je 6.500 dobilo radnu dozvolu i prijavilo se da radi u zemlji.
Oko 3.500 državljana Rusije dobilo je boravak u Srbiji „po osnovu spajanja s porodicom, a njih 1.800 u procesu je dobijanja radne dozvole”, otkrila je nedavno premijerka Ana Brnabić. Ipak, o tome koliko je naših građana otišlo da radi u Rusiju otkako je počela kriza, država nema preciznih podataka.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje potvrđuju za „Politiku” da nisu posredovali u zapošljavanju domaćih državljana u Rusiji, ni u ovoj godini, a ni u 2021. U Ministarstvu za rad ne odgovaraju na pitanje koje smo im nedavno uputili, ali prema ranije dostavljenim podacima, tokom 2021. u inostranstvu se posredstvom licenciranih agencija zaposlilo oko 1.100 državljana Srbije, od kojih 900 u Rusiji, dok agencije nisu posredovale u zapošljavanju u Ukrajini.
Ipak, prema procenama Privredne komore Srbije okvirno do 5.000 radnika iz Srbije radno je angažovano u Rusiji, ali se zbog aktuelne situacije u vezi sa Ukrajinom, određen broj vraća u našu zemlju. Najviše njih radi na visokogradnji, kao i izgradnji gasovoda, i mahom su traženi mašinci i građevinci različitog stepena obrazovanja.
Kada je reč o angažovanju Rusa u Srbiji, filijale Nacionalne službe državljanima Ruske Federacije izdale su u 2021. godini 1.364 dozvole za rad, a u prvoj polovini ove godine oko 2.500. Nadležni dodaju da nemaju precizne informacije o poslovima na kojima su građani iz Rusije angažovani kod nas, ali navode da veliki broj ruskih državljana radi kao IT stručnjaci.
To potvrđuje i Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu politiku, jer oni imućniji dolaze u Srbiju da bi nastavili da rade za zapadne kompanije.
– Neki od njih osnivaju firme, zbog čega moraju da iznajme stanove, pa deo primanja su prinuđeni da troše ovde. Tako da, ekonomski gledano, to i nije tako loše za nas, jer nam se povećava promet i obrti sredstava u lokalu – podseća Rajić. Napominje da to ipak ne važi za većinu izbeglih iz Rusije i Ukrajine.
– Ima dosta običnog sveta, proste radne snage, a to se posebno odnosi na Ukrajince kod kojih je situacija drugačija. Oni su pobegli od rata i ovde će nešto, bilo šta, morati da rade, da zarade za goli život. Dobro će doći našim manjim firmama, jer ionako vape za radnicima. Dobiće šansu da zaposle i te ljude. Da angažuju strance ionako im nije problem, jer u Beogradu već neko vreme radi više od 10.000 stranih državljana iz arapskih zemalja, Avganistana, Pakistana, Turske… – objašnjava Rajić.
Inače, ukrajinski radnici su ranije masovno prelazili da rade po Evropi, uglavnom građevinske poslove. Kod nas je dolazilo dosta kapetana brodova i dizaličara iz Ukrajine, jer su bili jeftinija radna snaga od naših radnika takvog profila, priseća se Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije.
Izvor: Politika
