OVA RADNA MESTA SU NAJRIZIČNIJA ZA ZARAZU KORONAVIRUSOM
Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti analizirao je pojavljivanje grupa zaraženih u raznim radnim okruženjima i utvrdio da najveći rizik za zarazu novim koronavirusom imaju zaposleni domova za starije i nemoćne, a potom medicinski radnici u bolnicama.
Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti analizirao je pojavljivanje grupa zaraženih u raznim radnim okruženjima i utvrdio da najveći rizik za zarazu novim koronavirusom imaju zaposleni domova za starije i nemoćne, a potom medicinski radnici u bolnicama.
Međutim, iako bolnički lekari i sestre obolevaju nešto manje od njih, njihova smrtnost je veća. S druge strane, prodavnice su se pokazale kao prilično bezbedna radna okruženja, piše Večernji list.
Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti analizirao je pojavljivanje tzv. klastera, u ovom slučaju grupe od najmanje dva zaražena, u raznim radnim okruženjima kako bi podstakao države da obrate posebnu pažnju na određene grupe radnika i uslove rada koji omogućavaju širenje zaraze.
Analiza je obuhvatila period od marta do jula, a iako su podaci zatraženi od 30 država EU, Evropskog ekonomskog prostora i Ujedinjenog Kraljevstva, svoje brojke – često nepotpune ili bez potrebne diferencijacije – dostavilo je samo 17 država.
Ukupno je prijavljeno 1.377 klastera u radnom okruženju, najviše u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Međutim, nije reč o kompaktnoj celini: najviše su na udaru zaposleni u domovima za starije (591 klaster) i oni u bolnicama, dok su najsigurniji zaposleni u primarnoj zdravstvenoj zaštiti s minimalnom pojavom bolesti.
Na drugom mestu radnih okruženja su pogoni za preradu i pakovanje hrane, kao što su klanice, poljoprivredni poslovi, poput branja voća, kao i fabrike.
Širenju zaraze pogoduje mali razmak među radnicima ili pak zajednički smeštaj sezonaca. U kancelarijskim prostorima zabeleženo je 65 klastera. Na donjem delu lestvice su prodavnice i obrazovne ustanove s 22 klastera, dok su barovi i restorani zabeležili samo pet pojava grupiranja zaraženih. Ipak treba napomenuti da je tokom prolećnih meseci rad i obrazovnog i ugostiteljskog sektora bio ograničen.
Čak 95 odsto prijava grupa obolelih dolaze iz zatvorenog prostora, što samo po sebi predstavlja problem jer se više od 80 posto poslova obavlja u zatvorenom. Velika incidencija bolesti primećena je u slabo plaćenim zanimanjima, a posebno je opasno za širenje zaraze što mnogi zbog straha od gubitka posla nastavljaju da idu na posao sa simptomima.
Izvor: BizLife
Foto: Pixabay
