Postrojenja za otpadne vode rade na papiru
Foto: Pixabay
Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja objavilo je prošle nedelje publikaciju pod nazivom “Analiza stanja u sektoru upravljanja komunalnim otpadnim vodama i smernice za dalji razvoj”.
Generalni zaključak o trenutnom stanju u oblasti tretmana otpadnih voda je da Republika Srbija značajno zaostaje za okruženjem, a posebno za zemljama Evropske unije, piše u uvodu analize.
Kao eklatantan dokaz ovog zaključka je podatak da trenutno u Srbiji postoji 50-tak postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda, od kojih jedna trećina realno nije u funkciji, a preostali deo postrojenja (uz par izuzetaka) samo formalno radi, ali rezultati tog rada ni u smislu zaštite životne sredine, odnosno postrojenja rade van zakonom zahtevanog opsega kvaliteta, niti u ekonomskom smislu nisu zadovoljavajući niti optimalni.
Mnogo babica, kakvo dete da bude
Trenutno u realizaciji izgradnje Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda učestvuje više Ministarstava, čije se funkcije i ingerencije međusobno prepliću. Takođe finansiranje gradnje budućih postrojenja je planirano kroz više međusobno nezavisnih i ne sinhronizovanih programa.
Kao posledica ovoga, dolazi do situacija da se parametri za realizaciju PPOV (veličina, lokacija, tehnologija) određuju od slučaja do slučaja, nesistematično i neplanski na nivou Republike. Posledično greške u pripremi, projektovanju i izgradnji dovode do uviđanja „nepopravljivih problema“ tek tokom faze eksploatacije, kada je obično kasno da se otklone, piše u analizi koju je sačinilo Ministarstvo za građevinarstvo.
Dva su kritična koraka u fazi realizacije programa razvoja sistema prerade komunalnih otpadnih voda i unapređenja zaštite vodotokova i životne sredine uopšte. Prvi su neophodne pripreme za izgradnju sistema prečišćavanja a drugi adekvatna i optimalna eksploatacija sistema prečišćavanja.
Kako je dalje u studiji detaljno izloženo, u postojećem decentralizovanom sistemu ne postoji sistemski pristup, jasne strategije, pravila, smernice, može se reći ne postoje neophodni preduslovi da bi se PPOV-ovi na tehnički ispravan način izgradili i ekonomski održiv način eksploatisali i posledično unapredilo opšte stanje životne sredine.
U dosadašnjoj praksi za većinu postojećih postrojenja, sve odluke bitne za izgradnju PPOV-ova, kao i tehničkim detaljima donosile su lokalne samouprave po pravilu nedovoljno iskusne i obučene za ovu delatnost prečišćavanja otpadnih voda. Nesnalaženje lokalnih samouprava u ovoj delatnosti u većem broju slučajeva nije bilo plod nemara i nepažnje već činjenice da ova delatnost u Srbiji u prošlosti nije razvijana, nije bilo ni svesti za potrebom za ekspertizom stanja, održivog pristupa, školovanja adekvatnog kadra, razmene sa iskustvima iz inostranstva, piše u publikaciji koju je objavilo Ministarstvo za građevinarstvo.
Vlada Republike Srbije donela je odluke o realizaciji i većim delom i potpisala ugovore o projektovanju i izgradnji nekoliko stotina postrojenja za prečišćavanja komunalnih otpadnih vode i više hiljada kilometara kanalizacione mreže i da to finansira iz različitih izvora kroz različite programe.
Plan je da se na najbrži mogući način reši trenutno veoma loše stanje u oblasti tretmana komunalnih otpadnih voda.
Među tim ugovorima su i dve opštine iz srednjeg Banata, a grad Zrenjanin ima potpisan ugovor o Javnom-privatnom partnerstvu. Konkretni primeri zaslužuju poseban tekst.