POTROŠNJA BELOG HLEBA „SAVA” PORASLA ZA 20 ODSTO

Bela vekna „Sava” ostaće u režimu ograničene cene od maksimalno 53,5 dinara i naredna dva meseca, najavljeno je iz Ministarstva trgovine.

 Foto: Pixabay

Bela vekna „Sava” ostaće u režimu ograničene cene od maksimalno 53,5 dinara i naredna dva meseca, najavljeno je iz Ministarstva trgovine.

Kako su za „Politiku” rekli u Uniji pekara Srbije sa državom se razgovara o svim potezima, a zahvaljujući regresiranoj ceni brašna koje dobijaju kao i smanjenoj trgovačkoj marži na šest sa 30 odsto, proizvođači će u ovom periodu moći da izdrže tu cenu hleba.

– Od kada je cena „Save” ograničena, njegova potrošnja povećana je za oko 20 procenata u odnosu na druge vrste hleba kod kojih je primetan drastičan pad kupovine. To je znatan rast u odnosu na milionske količine koje se dnevno proizvode. Ova vrsta hleba našla je novo mesto na tržištu, a to je i dokaz da narodu mnogo znači što je cena ostala ista bez obzira na rast troškova u pekarstvu – izjavio je Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije. Dodao je da su se pekari u proteklom periodu takođe žrtvovali, a da će se nakon isteka dva meseca videti šta će dalje biti sa cenom.

– To će zavisiti od mnogih faktora i od toga šta će sve poskupeti. Rast plata u pekarstvu dosta opterećuje cenu krajnjeg proizvoda. Moguće je da će biti blage korekcije, ali ne mogu o tome unapred da govorim. Za sada sigurno ostaje 53,5 dinara – naglasio je naš sagovornik.

Cena belog hleba u Srbiji i dalje je najniža kada se uporedi koliko takva vekna košta u okruženju – Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Albaniji, Makedoniji…

– Tamo je beli hleb minimum 120 do 150 dinara, a kod nas 50. Da nema pomoći države i naše podrške, mi ne bismo mogli da ga proizvedemo po ovoj ceni – naveo je Pralica.

Istovremeno, specijalne vrste hleba na tržištu koštaju i do 150 dinara. Proizvođači ovo objašnjavaju enormnim rastom cena posebnih vrsta brašna i smeša koje se koriste u proizvodnji. Pralica je kazao da su pre donošenja uredbe neke vrste specijalnog hleba „otišle” u trgovinskim lancima i do 220 dinara. Pošto je pala prodaja vraćene su na 140 do 150.

– Ako vidimo da je specijalna vekna 150 dinara, a ova druga 50, onda je svima jasno zašto je došlo do rasta prodaje „save” i povećanja proizvodnje – objasnio je naš sagovornik.

Primetno je i da pojedine male pekare izbacuju iz asortimana neke pekarske proizvode od, recimo, heljdinog brašna. Jedan od pekara sa kojim smo razgovarali rekao je da je proizvodnja kifli od ove vrste brašna postala potpuno neisplativa.

– Jednostavno, ta kifla koju sam i ranije pravio u manjim serijama, morala bi da košta tri puta više nego do sada. Ko bi to platio – pita on. Pralica je napomenuo da je heljdino brašno specifično kao i njegova obrada i sam proces proizvodnje takvih pekarskih proizvoda. Ne koriste se mešavine s belim brašnom, a heljda je zasejana u izuzetno malim količinama tako da je brašno skupo. Gotovo da ga nema na tržištu, a ako ga i ima koristi ga samo nekoliko pekara u Srbiji.

– Tačno je to što pekari kažu. Postoje neki proizvodi koje mi ne možemo da proizvodimo jer bi bili skupi i nemamo kupce za njih. Nama su sve sirovine u poslednjih godinu dana poskupele za sto odsto, a naši proizvodi za 20 do 30 procenata. Ali i da hoćemo ne možemo da podignemo cene jer onda gubimo tržište – izjavio je za naš list Zoran Pralica.

Izvor: Politika