Saopštenje Sindikata pravosuđa Srbije zatražili su od Vrhovnog kasacionog suda da zauzmu stav o pravdanju putnih troškova zaposlenih, odnosno o prikupljanju i čuvanju računa za prevoz.

Saopštenje Sindikata pravosuđa Srbije zatražili su od Vrhovnog kasacionog suda da zauzmu stav o pravdanju putnih troškova zaposlenih, odnosno o prikupljanju i čuvanju računa za prevoz.

Saopštenje je prenela Beta a od Bete su je preuzeli tek retki mediji.

U zahtevu Sindikata stoji da je suludo u eri digitalizacije prikupljati a tek čuvati račune u papirnatom obliku.

Ima u tom saopštenju još razloga kojima se traži reakcija nadležnog suda.

No, saopštenje je dobar podsetnik na slične inicijative koje su privrednici samostalno ili preko NALED-a upućivali a da se tiču nepotrebno dugih rokova čuvanja određene vrste dokumentacije.

Čuvanje poslovne dokumentacije

Pravna lica poslovnu dokumentaciju čuvaju na osnovu nekoliko zakona: Zakona o računovodstvu, Zakona o privrednim društvima i Zakona o fiskalnim kasama kao i Zakona o PDV-u, Zakona o arhivskoj građi…

Zakonom o računovodstvu propisana je obaveza za pravno lice da  čuva računovodstvene isprave, poslovne knjige, finansijske izveštaje, godišnji izveštaj o poslovanju i revizorske izveštaje u rokovima i na način propisan Zakonom.

Prema članu 47. Zakona o PDV, obveznik je dužan da čuva poresku evidenciju i dokumentaciju na osnovu koje vodi ovu evidenciju.

Poslovna dokumentacija čuva se u različitim rokovima, od 3, 5, 10, 20 godina a i trajno.

Deponovanje problem i malima i velikima

Ono na šta su privrednici u nekoliko navrata ukazivali je bespotrebno i vrlo često besmisleno trogodišnje čuvanje kontrolnih traka iz fiskalnih kasa.

Sva pravna lica koja izdaju fiskalni račun, dužan su da kontrolne trake čuvaju naredne tri godine.

Deponovanje poprilične količine traka predstavlja jednak problem i malim privrednim subjektima kao i velikim.

Za deponovanje treba odvojiti poseban prostor.

Postavlja se i pitanje smisla čuvanja traka koje dokazano izblede nakon nekog vremena a mnogo ranije od isteka roka od tri godine.

Ko bi takvu dokumentaciju i na koji način uopšte kontrolisao. I zašto, ako postoje drugi načini.

Inicijative da se papirno poslovanje polako smesti u istoriju, uglavnom je ostajalo na nivou – inicijative.

U 21. veku, veku digitalizacije, papirno poslovanje i dalje se, bar kod nas, dobro drži.

Već prepunim ahivama pravnih lica sada su dodati i računi za prevoz.

I još, iz perspektive zaštite životne sredine, ni papir za štampanje kontrolnih traka a ni računi za prevoz, ne mogu se reciklirati.

Hoće li se Vrhovni kasacioni sud oglasiti, kako su zamolili članovi Sindikata pravosuđa, videće se.

Možda treba dodati i, kako u saopštenju sindikata stoji, činjenicu da je prikupljanje i deponovanje računa, mišljenje Ministarstva finansija, koje ne bi trebalo da bude obavezujuće jer ne može da bude iznad zakona.

Foto: Pixabay