PROIZVODNJA U PRERAĐIVAČKOJ INDUSTRIJI SRBIJE U JULU 2022. MANJA DESETAK ODSTO
Rezultati privredne aktivnosti u julu 2022. godine u Srbiji pokazuju “opšte potonuće jer je u više oblasti prerađivačke industrije proizvodnja bila manja za desetak odsto”, objavljeno je u najnovijem broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Foto: Pixabay
Rezultati privredne aktivnosti u julu 2022. godine u Srbiji pokazuju “opšte potonuće jer je u više oblasti prerađivačke industrije proizvodnja bila manja za desetak odsto”, objavljeno je u najnovijem broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
– Prerađivačka industrija je međugodišnje imala pad u skoro svim oblastima, a najveći od deset i više odsto bio je u proizvodnji odevnih predmeta, preradi drveta, osim nameštaja, hemijskoj industriji, proizvodnji proizvoda od gume i plastike, proizvodnji metalnih proizvoda, osim mašina i uređaja”, navedeno je u analizi.
Dodaje se da je u svim tim oblastima desezonirani pad u bio izuzetan i zašao je duboko u zonu ispod proseka prethodne godine.
Za razliku od perioda pre jula u kojima je uvoz međugodišnje rastao znatno brže od izvoza, u julu je rast uvoza usporen, i premašio ga je rast izvoza.
– Visok porast uvoznih cena pojačan je i nastojanjem da se uvozom obezbedi i stvaranje zaliha zbog moguće nestašice, pre svega energenata na svetskom tržištu – navedeno je u MAT-u.
I u julu je nastavljeno povećanje međugodišnje inflacije koje je započelo još u februaru 2021. godine. Mesečna inflacija je povećana u junu, a smanjena je u julu 2022, dok je međugodišnja inflacija povećana i u junu i u julu 2022.
Inflacija je na mesečnom nivou u maju 2022. godine bila 1,2%, u junu 1,6% i u julu 1%, a na međugodišnjem nivou je iznela 10,4% u maju, 11,9% u junu i 12,8% u julu 2022.
Tako je i u junu i u julu 2022. nastavljeno povećanje međugodišnje inflacije koje je započelo još u februaru 2021. i koje je nakon dva prekida, u junu i julu iste godine, nastavljeno već u avgustu te godine.
U budžetu Srbije, u julu 2022. godine, zabeležen je suficit od 36,8 milijardi dinara, što je za 890,1 milion bolji fiskalni rezultat u odnosu na jul 2021. godine.
Međutim, u odnosu na isti mesec prethodne godine, primanja budžeta realno su, kako je navedeno, manja za 3% zbog pada prihoda od akciza za 22%, ostalih poreskih prihoda za 9%, poreza na dohodak građana za 8% i poreza na dobit preduzeća za 1,2%.
Pozitivne stope realnog rasta prihoda budžeta zabeležene su kod prihoda od donacija za 186,5%, poreza na dodatu vrednost 7,8%, carina 5,1% i neporeskih prihoda 0,7%.
U okviru izdataka budžeta, realnom padu od 1%, najviše je doprinelo kretanje izdataka za subvencije (-44,9%) transfera ostalim nivoima vlasti (-29,1%) i rashoda za zaposlene (-4,4%).
Izvor: eKapija
