ŠEĆERANA I TEPIHARA INDUSTRIJSKE DIKE GRADA
Kao što smo već videli u prvom tekstu o industriji grada na Begeju u prvoj polovini 20. veka, neka preduzeća nisu preživela konkurenciju, namete, loš izvoz, jednom rečju, probleme u poslovanju. U isto vreme, neka druga doživela su svoj procvat.
Kao što smo već videli u prvom tekstu o industriji grada na Begeju u prvoj polovini 20. veka, neka preduzeća nisu preživela konkurenciju, namete, loš izvoz, jednom rečju, probleme u poslovanju. U isto vreme, neka druga doživela su svoj procvat.
U monografiji Petrovgrad, koju je priredio Aleksandar Stanojlović, kao najsvetliji primeri inudstrijske slike grada spominju se Fabrika šećera i Fabrika tepiha „Lazar Dunđerski“.
Aleksandar Stanojlović kaže: u pogledu gazdinstva i reda, za šećeranu se može reći da je najurednije i najlepše preduzeće u državi.
Nekoliko puta od svog nastanka šećerana je modernizovana, ima magacine, radionice, svoje koloseke… Za upravu je u krugu fabrike podignuto pet vila ali i još 30 manjih zgrada za stručnjake.
Na čelu preduzeća 27 godina bio je Viktor Elek.
Za tepihe iz Fabrike tepiha „Lazar Dunđerski“, kaže Stanojlović, nema ko nije čuo. Moderna fabrika nastala iz radionice, posle nekoliko vlasničkih transformacija, u potpunosti u domaćim rukama. Moderno opremljena.
Nikako ne treba zaboraviti Tvornicu šešira i tuljaka Braće Dragan. Fabrika koju je osnovao otac u Melencima a sinovi, stručnjaci u svom poslu, preselili je u tadašnji Veliki Bečkerek, modernizovali.
Nezaobilazna, Pivara takođe u vlasništvu Lazara Dunđerskog. Takođe nastala od malog pogona, da bi se vremenom modernizovala, širila kapacitete, napravila sopstveni pogon za pravljenje leda.
Tu je i fabrika čarapa koja je počela sa tradicionalnim asortimanom, da bi, prateći trendove, vrlo brzo dobila i pogon za proizvodnju svilenih čarapa.
Ili, „Luksol“ , tvornica parfumerije (tako se to nekad govorilo) i kozmetičkih preparata, koja je, zahvaljući velikom asortimanu proizvoda, imala svoje prodavnice u Beogradu, Zagrebu, Splitu i Skoplju.
Pa dve tvornice nameštaja, „Bence i sin“ i „Melegi“, nekoliko mlinova i nekoliko ciglana. Jedna velika pekara i jedna velika klanica.
U ovim, i drugim nespomenutim pogonima, zaposleno je 2000 radnika koji izdržavaju gotovo 10 000 žitelja grada.
