STIŽU LI NA FINANSIJSKO TRŽIŠTE SRBIJE VENČER FONDOVI

STIŽU LI NA FINANSIJSKO TRŽIŠTE SRBIJE VENČER FONDOVI

Za ovu jesen Ministarstvo finansija najavljuje donošenje Nacrta Zakona o alternativnim investicionim fondovima. Nacrt zakona, pa onda i zakon, omogućili bi registrovanje fondova preduzetničkog kapitala, ili kako se to u svetu finansija zove – venčer fondova.

Za ovu jesen Ministarstvo finansija najavljuje donošenje Nacrta Zakona o alternativnim investicionim fondovima. Nacrt zakona, pa onda i zakon, omogućili bi registrovanje fondova preduzetničkog kapitala, ili kako se to u svetu finansija zove – venčer fondova.

Fondovi su predviđeni, pre svega, za insitucionalne investitore mada se ostavlja mogućnost ulaganja i poluprofesionalnim koji jednokratno ulažu 50 000 evra.

Sredstva iz ovih fondova malim i srednjim preduzećima i predstavljaju dodatnu mogućnost finansiranja za mala i srednja preduzeća. Pre svih, startap kompanijama i inovacijama.

Ukoliko zakon bude usvojen to bi bilo prvi put da se u pravni sistem Srbije uvode alternativni investicioni fondovi.

Odnosno, prvi put bi postojala mogućnost da se fondovi i registruju kao fondovi a ne kao društva sa ograničenom odgovornošću.

Zakon bi regulisao pravila poslovanja ali i zaštitu od rizičnih ulaganja.

Suština ovakvih fondova je da prikupi novac od privatnih investitora, kako bi se taj novac dalje investirao.

Potreba za osnivanjem takozvanih venčer fondova postoji i u Srbiji, jer je procena da malim i srednjim preduzećima nedostaje novac, koji, opet, nije moguće obezbediti kroz dosadašnje finansijske institucije.

To nije slučaj samo u Srbiji, nego u čitavoj Evropi.

Raste i iznos kapitala prikupljenih za fondove ali i ulaganje.

Procene su da je prošle godine više od 7000 evropskih kompanija dobilo investiciju. Uglavnom su u pitanju mala i srednja preduzeća.

Istovremeno, fondovi su prikupili 90 milijardi evra.

Sektor koji je bio najpopularniji su informacijske i komunikacijske tehnologije a slede ga biotehnološke kompanije, one u sektoru zdravstva i potrošačkih roba i usluga.

Mnogim startapovima ove vesti zvuče odlično.

Verovatno i onima koji imaju višak kapitala a nedovoljno isplativih mogućnosti za njegovo plasiranje.

O tome je bilo reči i na prolećnim ekonomskim forumima. Činjenicom da ne postoji mogućnost za pametno ulaganje ( sa zaradom, naravno), između ostalog, objašnjavan je bum na tržištu stanogradnje. Višak kapitala, naime, prema mišljenjima nekih stručnjaka, ide u stanogradnju jer oni koji imaju višak kapitala negde moraju ulagati. Stanogradnja se pokazala kao najsigurnije plasiranje viška kapitala.

Ipak, valja sačekati jesen i objavu nacrta.

Jer, o takozvanim venčer fondovima, u finansijskoj javnosti priča se poslednjih pet godina a da se od priče nije mnogo odmaklo.

 

 

Prijava na bilten

Prijatelji unije

Preduzetničke priče

ODUVEK SAM ZNALA DA ŽELIM DA BUDEM SVOJA NA SVOME

ODUVEK SAM ZNALA DA ŽELIM DA BUDEM SVOJA NA SVOME

Gordana Božić agenciju za promet nekretnina uspešno vodi 10 godina. Recept za trajanje je: znati šta hoćeš, voleti to što radiš, biti uporan, stalno napredovati i nikad ne izneveriti poverenje.
Detaljnije Pogledaj sve

Poslovni prostor

Maecenas rutrum, felis id rutrum malesuada

Maecenas rutrum, felis id rutrum malesuada

Nam tellus erat, posuere sit amet metus sit amet, iaculis porta urna. Proin luctus lectus varius ipsum venenatis, sit amet finibus augue ultricies. Pellentesque consequat et ante ut porttitor. Pellentesque eu sem sem. Donec finibus lectus nisi, et ultrices odio porta sit amet. Sed laoreet pretium lacus vel bibendum.
Detaljnije Pogledaj sve