Promet nekretninama u Srbiji regulisan je sa čak 53 zakona, što dovodi do toga da se za oko pet miliona objekata ne može utvrditi ko je vlasnik.

 Foto: Pixabay

Promet nekretninama u Srbiji regulisan je sa čak 53 zakona, što dovodi do toga da se za oko pet miliona objekata ne može utvrditi ko je vlasnik.

Praktično skoro polovina objekata nije upisana u državni registar odnosno u Katastar, a njima je moguće trgovati, tvrde u Republičkom geodetskom zavodu, dodajući da takvo stanje otvara prostor za korupciju širom resornog sistema, piše Blic.

Dozvoljen promet neuknjiženih nekretnina

– Danas je praktično dozvoljen promet neuknjiženih nekretnina, što u prevodu znači da je moguće postati vlasnik nekretnine koja nije upisana u državni registar. Vlasnik nekretnine možete postati i ako je dobijete na lutriji, i na poklon, i kao nasleđe… Mnogo je primera i da je neko vlasnik dela zgrade ili cele zgrade, da izdaje stanove, a da zvanično kao vlasnik nije upisan u katastar.

Red u administraciji upravljanja nekretninama praktično bi stao na put mnogim aktivnostima koje u redovnim okolnostima ne bi trebalo da funkcionišu. Stanja koja nastaju kao posledica mogu recimo da koriste državni funkcioneri koji su u obavezi da Agenciji za borbu protiv korupcije dostavljaju izveštaje o svojoj imovini. Oni praktično svoju imovinu, koju su kupili kao neuknjiženu, mogu da prikriju i da je ne prijave.

– Ne može katastar da knjiži one koji nemaju podobnu dokumentaciju nego se mora omogućiti ljudima da pribave minimum potrebne dokumentacije. Lokalna samouprava i oni koji donose planska ili bilo koja dokumenta, jednostavno moraju da funkcionišu. Svaka investicija i svako trgovanje uključuje rizik, tako da uvek treba da izvršite sopstveno istraživaje pre donošenja odluka. Ne preporučujemo ulaganje novca koji ne možete priuštiti da izgubite – kažu u RGZ.

Rešenje je, kako navode, da se krene u borbu protiv korupcije i da postane pravilo da vlasnik imovine možete postati samo upisom u državni registar.

– Obaveza svih nadležnih u sistemu je da kada se utvrdi vlasništvo to i prosledi u državni registar kako bi svi imali uvid i u državni registar i u stanje nad vlasništvom nad imovinom i tek tako transprentno možemo da kažemo da se borimo protiv korupcije – navode u RGZ.

Izvor: Blic / Biznis i finansije