ULAGANJA U ŽIVOTNU SREDINU U SRBIJI ČETIRI DO PET PUTA MANJA NEGO U ZEMLJAMA EVROPSKE UNIJE

ULAGANJA U ŽIVOTNU SREDINU U SRBIJI ČETIRI DO PET PUTA MANJA NEGO U ZEMLJAMA EVROPSKE UNIJE

U Srbiji se godišnje proizvede 12 miliona tona otpada od kojeg se čak 10 miliona ne tretira i zagađuje životnu sredinu. Više od 80% ukupnog otpada kreiraju rudarstvo i energetika, dok 2,3 miliona tona čini komunalni otpad, koji obuhvata i gotovo 900.000 tona otpada od hrane koji nastane u ugostiteljstvu, javnom sektoru i domaćinstvima.

Foto: Pixabay

U Srbiji se godišnje proizvede 12 miliona tona otpada od kojeg se čak 10 miliona ne tretira i zagađuje životnu sredinu. Više od 80% ukupnog otpada kreiraju rudarstvo i energetika, dok 2,3 miliona tona čini komunalni otpad, koji obuhvata i gotovo 900.000 tona otpada od hrane koji nastane u ugostiteljstvu, javnom sektoru i domaćinstvima.

Ovaj otpad bi mogao da bude ponovo upotrebljen u proizvodnji ili za dobijanje zelene energije, međutim, on najčešće završava na deponiji. Nedostatak primene modela cirkularne ekonomije, koja podrazumeva ponovno korišćenje otpada nastalog u procesu proizvodnje ili nakon upotrebe proizvoda, i višedecenijska primena linearne ekonomije – odlaganja istog na deponije, rezultirali su formiranjem čak 3.500 divljih deponija, dok sanitarnih imamo tek desetak.

„Ovakav pristup je dominantan u većini delatnosti i, primera radi, u sektoru ugostiteljstva dovodi do stvaranja velikih količina otpada. Procenjuje se da hoteli, kafići i restorani naručuju oko 120.000 tona namirnica godišnje, od čega nastane ukupno oko 40.000 tona otpada. Čak 99% ovog otpada završava na deponiji, gde emituje gasove sa efektom staklene bašte. Zato je važno da se uz pomoć cirkularne ekonomije otpad pretvara u resurs. Procena Programa za uvođenje cirkularne ekonomije do 2023. koji je predložio NALED, uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), pokazuje da bi razvoj cirkularne ekonomije u Srbiji otvorio i do 30.000 novih radnih mesta“, ističe Jelena Kiš, predsednica Saveza za životnu sredinu NALED-a.

 

Prelazak na cirkularni model ekonomije

Iako su trenutna ulaganja u životnu sredinu u Srbiji i četiri do pet puta manja nego u zemljama Evropske Unije i iznose 0,3% BDP-a, u privredi postoji veliko interesovanje za prelazak na cirkularni model ekonomije. To se posebno odnosi na one koji posluju sa međunarodnim kompanijama, čiji zahtevi podrazumevaju brigu o životnoj sredini.

U nastojanju da pomogne razvoju cirkularne ekonomije i unapređenju zakonskog okvira u oblasti upravljanja otpadom od hrane, koji će obavezati kompanije koje proizvode i služe hranu na pravilno odvajanje ovog otpada, uz postavljanje kanti za odvajanje otpada životinjskog i biljnog porekla, NALED je pokrenuo projekat „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“. Projekat se sprovodi u saradnji sa kompanijom EsoTron i Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ), u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom – develoPPP.de koji finansira Nemačko Savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.

U okviru projekta, takođe se pozivaju svi ugostitelji na teritoriji Beograda i Novog Sada da sav otpad od hrane koji proizvedu predaju na zbrinjavanje operateru sistema upravljanja otpadom, kompaniji EsoTron, i zajedno prikupe 1.000 tona ovog otpada za godinu dana. Prijave mogu slati na mejl esotron@esotron.rs ili putem telefona 021/621 66 27.

Izvor: Biznis i finansije

Prijava na bilten

Prijatelji unije

Preduzetničke priče

Zrenjaninska firma “Carp System” osvojila je prestižnu nagradu za inovacije

Zrenjaninska firma “Carp System” osvojila je prestižnu nagradu za inovacije

Zrenjaninska firma “Carp System”, koja se bavi proizvodnjom ribolovačke opreme pod istoimenim sopstvenim brendom, osvojila je prestižnu nagradu za inovacije, u žestokoj konkurenciji 75 timova, iz svih inovativnih oblasti.
Detaljnije Pogledaj sve

Poslovni prostor

Maecenas rutrum, felis id rutrum malesuada

Maecenas rutrum, felis id rutrum malesuada

Nam tellus erat, posuere sit amet metus sit amet, iaculis porta urna. Proin luctus lectus varius ipsum venenatis, sit amet finibus augue ultricies. Pellentesque consequat et ante ut porttitor. Pellentesque eu sem sem. Donec finibus lectus nisi, et ultrices odio porta sit amet. Sed laoreet pretium lacus vel bibendum.
Detaljnije Pogledaj sve