Umesto maturske slike u izlogu

Foto: Narodni muzej Zrenjanin

Već godinama Zrenjaninci nemaju priliku da u izlozima radnji u glavnoj ulici vide tabloe sa fotografijama maturanata.

Jedan od lepših običaja koji je slavio najvrednije što jedan grad ima i čime se ponosi, panoe sa fotografijama svršenih srednjoškolaca, budućih studenata ili budućih vrednih i važnih članova zajednice, tiho je nestao iz javnog života.

Pre nekoliko decenija, kao da nije bilo dovoljno izloga u glavnoj ulici za sve tabloe i sve maturante…

Onda se broj tabloa smanjivao baš kao što se smanjivao i broj radnji koje bi mogle da u svoje izloge smeste ovu vrednost.

Glavna ulica i radnje odnosno lokali u njoj posebna su priča za neki drugi tekst.

Maturski tabloi i u drugim gradovima preselili su se u istoriju i muzeje.

Kad ne mogu u izlozima i kad ne mogu svoje, Zrenjaninci će maturske tabloe sa nekim drugim maturantima, moći da pogledaju na izložbi.

Izložba pod nazivom „Ispit zrelosti – Maturanti vojvođanskih gimnazija od polovine 19. veka do 60-ih godina 20. veka“ biće otvorena u Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin danas u 18 časova.

Autorke postavke su istoričarke Čarna Milinković, muzejska savetnica Muzeja Vojvodine u Novom Sadu i Ljubica Otić, muzejska savetnica u penziji, dok je nadležna kustoskinja Vladislava Ignjatov, istoričarka zrenjaninskog muzeja.

Izložba „Ispit zrelosti“ nastajala je polako u skladu sa istraživačkim dometima koji su otvarali bogate horizonte jednog minulog vremena. Ispit zrelosti, niži ili viši tečajni ispit, mala ili velika matura jesu nazivi koji oslikavaju isti ishod i događaj bitan u odrastanju svakog đaka. Istorijski gledano, izložba prati hronološki period razvoja gimnazija na prostoru Vojvodine koje su i dalјe aktuelne, od druge polovine 19. veka (kada se pojavlјuju prvi ispiti zrelosti u srpskim gimnazijama) do 60-ih godina 20. veka (kada počinje novi način i pristup proslave mature prepoznatlјiv i današnjim đacima). Kroz prikazane istorijske predmete, posetilac može sagledati vezu između dana i godina koji su daleko iza nas i dana u kojima trenutno delamo.

Muzej Vojvodine kao čuvar tradicije poseduje bogat fond školskih i maturskih tabloa. Školski ili maturski tabloi bili su nekada odraz zahvalnosti jedne generacije svome razrednom starešini, koja je sa punim pravom ponela epitet zreli. U Zbirci Školstvo najstariji maturski pano ili tablo datira iz 1889/90. godine.

Reč je o maturantima Srpske pravoslavne velike gimnazije u Novom Sadu (danas Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“). Ono što se nameće kao zaklјučak jeste da tradicija koja se neguje više od 100 godina govori bolјe od bilo kakve usmene ili pisane reči i da su prosvetne prilike zaista ogledalo jednog društva.

Maturski tablo je bio i ostao nemi govornik jednog perioda. Autorke su kroz muzejske predmete i dokumenta približile period kada je vladao neki drugi sistem vrednosti. Zato oni nisu samo svedočanstvo jednog vremena, već su i poruka mladima da prave vrednosti nikada ne nestaju, piše u pratećem katalogu za izložbu.

Tradicija maturskih tabloa (panoa) na ovim prostorima datira još iz 1889. godine, a kako su se vremena menjala, menjao se i način fotografisanja školskih razreda.

• Maturski tablo nam puno govori. On je nemi kazivač jednog minulog ili današnjeg vremena. On ne oslikava samo svršenog đaka, koji je ponos svojih roditelja, profesora, društva i njegovog poretka. On je umetničko delo. Na njemu su fotografije dvorskih i uglednih fotografa, tako je o tabloima govorila Čarna Milinković, jedna od autorki izložbe.

Prvi maturski tabloi su bili rezervisani samo za dečake. Devojčice su privatno završavale škole i nisu imale pravo mešanja sa dečacima.

Ispit zrelosti uveden je u srpske škole (gimnazije) na prostoru današnje Vojvodine u drugoj polovini 19. veka. Posle četvrtog razreda deca su mogla upisati gimnaziju (nižu, koja je trajala četiri godine, a zatim višu, takođe četvorogodišnju).