USKORO NA TRŽIŠTU I ALTERNATIVNI IZVORI FINANSIRANJA
Do kraja ove godine Srbija bi trebalo da dobije zakonski okvir za fondove rizičnog kapitala i preduzetnog kapitala. Ovo je nedavno izjavio predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež a prenela Politika.
Pre nego što hrabrije na finansijsko tržište zakorače investicioni i drugi fondovi, potrebno je ovu oblast zakonski urediti
Do kraja ove godine Srbija bi trebalo da dobije zakonski okvir za fondove rizičnog kapitala i preduzetnog kapitala. Ovo je nedavno izjavio predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež a prenela Politika.
Donošenje zakona i pratećih regula preduslov su da se uspostavi sistem alternativnih vidova finansiranja.
Kome su potrebni alternativni vidovi finansiranja?
Evropska investiciona banka procenila je da malim i srednjim preduzećima u Srbiji nedostaje oko milijardu evra kredita na srednji i dugi rok.
Nemogućnost da se zaduže povoljnim kreditima osnovna je prepreka malim i srednjim preduzećima da ostvare rast, piše Politika.
Kako to izgleda u praksi?
Samo petina malih i srednjih preduzeća može da se zaduži kod banaka, izjavio je Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu politiku, a prenela Politika.
Komercijalni bankarski krediti su ovom trenutku jedine mogućnosti finanisiranja za mala i srednja preduzeća. Kako to izgleda u realnom životu znaju svi preduzetnici koji su pokušali da se zaduže na ovaj način.
Alternativni izvori finansiranja to situaciju bi mogli značajnije da promene na bolje.
Venčer kapital i biznis anđeo
Alternativni izvori finansiranja imaju ulogu da dokapitalizuju firmu, daju privremene novčane pozajmice ili povećaju mogćnost zaduživanja malih i srednjih preduzeća.
Venčer kapital i biznis anđeo vidovi su alternativnog finansiranja i donose ulaganje na osnovu verovanja u ideju, proizvod i preduzetnika, piše Politika.
Osnovna karakteristika ovog vida finansiranja jeste ulazak finansijera u vlasništvo kompanije.
Mogućnost da koriste alternativne izvore finansiranja naročito mnogo bi značilo za početnike u biznisu. Početnicima je najteže da dođu do finansijskih sredstava, jer ih banke ne prepoznaju a dok počnu sa iole ozbiljnim poslovanjem, troškovi koji su neminovni, predstavljaju za njih nepremostive barijere.
Šta kad stigne zakon?
Kada se prvo donesu a onda počnu i da se primenjuju, propisi koji regulišu alternativne vidove finansiranja ( pre svih, investicionih fondova), procena je da bi u mala i srednja preduzeća moglo da „uđe“ oko 1,5 milijardu evra.
U Evropskoj uniji postoji 1600 takvih fondova, piše Politika.
