ZANATSTVO – ZAMAJAC RAZVOJA GRADA
O zanatstvu u gradu na Begeju već je bilo reči u tekstovima objavljenim na platformi Virtuelni inkubator. U ovom će tekstu biti više reči o razvoju zanatstva između dva velika svetska rata u gradu koji je u tom periodu nosio ime Petrovgrad.
O zanatstvu u gradu na Begeju već je bilo reči u tekstovima objavljenim na platformi Virtuelni inkubator. U ovom će tekstu biti više reči o razvoju zanatstva između dva velika svetska rata u gradu koji je u tom periodu nosio ime Petrovgrad.
Koliko je zanatstvo bilo važno za razvoj grada govori činjenica da je prvi sastanak Zanatske zajednice održan već dve nedelje nakon oslobođenja Velikog Bečkereka u I svetskom ratu, 3. decembra 1918. godine.
Privremeno vođenje Zanatske zajednice preuzeo je papučar Boža Jovanović.
U tom trenutku zajednica ima 599 članova.
Zajednica, poštujuću promenu propisa, 1930. prerasta u Udruženje zanatlija.
Udruženje, između ostalog, osniva svoju biblioteku i knjižnicu, organizuje tečajeve razne struke ali organizuje i zabave i balove. Balovi su toliko popularni da su u jednom trenutku okupili i više od od 2000 zvanica, zabeležio je priređivač monografije „Petrovgrad“, Aleksandar Stanojlović.
Aleksandar Stanojlović piše kako su zanatlije bile najvažniji zamajac u privrednom životu grada ali i deo zajednice na takav način da su učestvovali u svim aktivnostima a u mnogima, kaže, bili i vođe.
Tako spominje Dušana Cvejanova, kobasičara i gostioničara, koji je podigao zadužbinu u Banji Rusandi. U pitanju je bila neka vrsta hotela sa 12 soba od kojih su 3 bile predviđene za besplatan smeštaj obolelih zanatlija siromašnijeg imovnog stanja.
U Petrovgradu je 1936. godine odžran kongres zanatlija cele zemlje, i na taj način odato je priznanje organizatorskim sposobnostima lokalnog udruženja.
Između dva rata, od zanatlija su najbrojniji frizeri i kako su se tada zvali damenfrizeri kojih je 87, pa muški krojači koji ih u gradu ima čak 68, slede ih zidarske i građevinarske radnje kojih je bilo po 38, a zatim u podjednakom broju firmopisci i soboslikari, mesari i pekari, stolari, tesari… Najmanje je ćurčija i dimničara.
Iz popisa svih zanatlijskih radnji izdvajamo zanimljive kao što su na primer karucari, ili specijalizovane radionice za muzikalije. U gradu radi i radionica za bušenje dubokih bunara, ali i radionica za izradu ogledala.
Zvuči neverovatno, ali neko se bavio i izradom turpija, sveća i kolača, neko je bio ratarski krojač, aopet neko se bavio izradom lončarskih proizvoda.
Zanatlije su bili cenjeni građani, davali svoj puni doprinos u političkom, javnom, humanitarnom životu grada.
Foto: Pixabay
