ZAŠTITNIK PREDUZETNIKA: POREZI I DOPRINOSI NA MINIMALAC TREBA DA BUDU 10 ODSTO
Sa ciljem da se smanje problemi koji ove godine očekuju privredu i građane, Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije ponovo je predložilo smanjenje poreza i doprinosa na minimalnu zaradu, sa 60 na 10 odsto mesečno. Prema njihovim rečima, iznos minimalca koji bi građani tada dobijali na svoj račun bio bi 45 hiljada dinara.
Foto: Pixabay
Sa ciljem da se smanje problemi koji ove godine očekuju privredu i građane, Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije ponovo je predložilo smanjenje poreza i doprinosa na minimalnu zaradu, sa 60 na 10 odsto mesečno. Prema njihovim rečima, iznos minimalca koji bi građani tada dobijali na svoj račun bio bi 45 hiljada dinara.
Zastupnik Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije Milena Amon kaže za Novu ekonomiju da su smanjenje poreza i doprinosa na minimalac od države tražili još tokom novembra, i da su organizovali potpisivanje peticije sa tim zahtevom.
Prema njenim rečima, ako bi se iznos poreza i doprinosa na minimalne zarade smanjio na 10 odsto, radnici koji primaju minimalac bi umesto sadašnjih 32 hiljade dinara “na ruke” dobijali oko 45 hiljada dinara, pa bi se povećala razlika izemeđu nekog ko je na primer socijalni slučaj i nekog ko radi, a prima minimalac.
“Taj poreski sistem treba da bude progresivan, da se rasterete ti minimalci, kao što je to (slučaj) u uređenim državama”, smatra Milena Amon.
Ona podseća da je država nedavno podigla nepoporezivi deo minimalca, ali da je u isto vreme povećana osnovica za doprinose.
“Mi imamo bruto minimalac od nekih pedesetak hiljada od kojih zaposlenom “na ruke” stigne samo 32 hiljade dinara, što je neprihvatljivo za uređene ekonomije”, smatra sagovornica Nove ekonomije.
Milena Amon naglašava da oni ne traže da se poveća bruto iznos minimalca, koji je 50 hiljada dinara, već da se smanje nameti koji su i dalje veliki. Podseća i da država neke druge tokove novca, posebno one u sivoj ekonomiji, još nije dovela u red.
“Pet milijardi evra robe uđe u Srbiju “na crno”, završi na tržištu u vrednosti od 10 milijardi evra, ne naplati se ni PDV (porez na dodatu vrednost) niti bilo kakav drugi porez”, kaže predstavnica Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije.
Prema njenim država treba da spreči i krađu struje, koja se često dešava i zbog koje se gubi mnogo državnog novca.
U sprotnom, kako naglašava, najveći teret će i dalje padati na leđa onih koji u Srbiji najmanje zarađuju primajući minimalac.
Izvor: Nova ekonomija
