ZRENJANIN KAO CENTAR IT INDUSTRIJE BANATA
Sa novim odeljenjem u gimnaziji, smerovima na visokoobrazovnim institucijama, kompanijama i IKT klasterom, Zrenjanin se preporučuje za dobru poziciju na mapi IT industrije i Vojvodine i Srbije.
Sa novim odeljenjem u gimnaziji, smerovima na visokoobrazovnim institucijama, kompanijama i IKT klasterom, Zrenjanin se preporučuje za dobru poziciju na mapi IT industrije i Vojvodine i Srbije
Posle decenija priča, u srednjoškolskom obrazovanju u školama u Zrenjaninu, nova pedagoška godina stratovaće sa nekoliko kvalitetnih promena.
Zrenjaninska gimnazija novu školsku godinu počinje sa jednim novim odeljenjem – odeljenjem u kom će se školovati informatičari. Prema informacijama nakon obavljenog prijemnog ispita i upisa, u ovom odeljenju školovaće se izuzetno dobri đaci.
U dvema školama, Ekonomsko – trgovinskoj i Tehničkoj startuju školovaće se učenici po sistemu dualnog obrazovanja. Prvi ugovori su potpisani za trgovce, a u Tehničkoj školi školovaće se mehatroničari, potrebni za rad u „Dreksmajeru“ i „Šinvozu“. Obe ove firme muku muče sa obrazovanom radnom snagom i obe su izvoznice.
Šta će biti sa informatičarima, videće se nakon četiri godine, ali ono što se zna jeste da Srbiji nedostaje 15 000 stručnjaka u sektoru informacionih tehnologija, pa je odeljenje sa 25 učenika mali ali ipak značajan korak.
Da li IT industrija može da povuče privredu?
Vojvođanski IKT klaster izašao je sa podacima da je softver postao izvozni proizvod broj 1 i da je još 2011. pretekao i čuvene maline a prošle kukuruz. Softver već godinama više izvozimo a manje uvozimo, pa je suficit u 2017. godini iznosio 430 miliona evra.
Iako suficit raste, što je dobro, zanimljivo deluje podatak da se povećava izvoz ali da raste i uvoz softvera.
Prema podacima koje je prikupio vojvođanski IKT klaster, domaće IT tražište stagnira. Zašto? Objašnjenje je u sledećem: kompanije iz Srbije uslužuju globalna tržišta, a manje rade na razvoju sopstvenih rešenja koja opet naručuju i kupuju domaća preduzeća.
Da li su domaći programeri jeftina radna snaga?
Pitanje koje se često postavlja jeste: da li su domaći programeri jeftina radna snaga, koja radi za strance. Programer uradi samo deo posla a onaj koji posao ugovara, prodaje gotov proizvod mnogo skuplje.
Tome se na put ne može stati, kažu upućeni ali zato postoji mogućnost razvijanja sopstvenog tržišta.
Razvoju domaće IT industrije najviše koristi razvoj sopstvenih rešenja.
Razvoj sopstvenih rešenja je dugotrajan proces, zahteva velika ulaganja i privredno okruženje koje je uređeno i raspoloženo da podstiče.
Tržište Srbije još nije uređeno a ni previše zaintresovano za proizvode domaće IT industrije.
Osnovne zamerke kod regulative su nedovoljno dobro regulisani načini plaćanja, onlajn plaćenje neuređeno do kraja i nedovoljno fleksibilna i previše spora regulativa za oblast koja se brzo menja.
S druge strane, ovde se mnogi i dalje plaše prevelike automatizacije. Dobri softveri ugrozili bi mnoga radna mesta i one koji misle da su nezamenljivi.
O IT industriji treba razmišljati ne kao o biznisu budućnosti, nego kao o biznisu sadašnjosti.
Tretirati je treba ne kao sektor koji će da povuče zemlju u brži razvoj, nego kao jedan važan deo u koji treba ulagati, stimulisati i podržavati ga, ne zanemarujući razvoj bazične industrije.
Zrenjanin za upravo takav koncept ima sve elemente. Od 1. septembra odeljenje informatičara u gimnaziji, smerove na višoj školi i fakultetu, više IT kompanija u kojima je zaposleno nekoliko desetina mladih IT stručnjaka, i , na kraju, IKT klaster koji okuplja i umrežava sve one koji mogu doprineti razvoju ove važne grane industrije.
