BIZNIS VESTI – Stanovi prazni a cene rastu

Foto: Pixabay

Na tržištu nekretnina u Srbiji sve je više novih stanova, ali iz godine u godinu raste i broj praznih nekretnina, pa je između dva poslednja popisa stanovništva broj privremeno praznih stanova uvećan za 34.499 stambenih jedinica, piše časopis Biznis i finansije a prenosi portal Kamatica.

Računica je da je svaki peti stan u Srbiji prazan. Tokom popisa stanovništva 2022. godine evidentirano je 3,6 miliona stanova, od kojih je više od pola miliona prazno, a 23 odsto njih je na području Vojvodine.

Ako se ne računaju napušteni objekti, vikendice i poslovni prostori, kao i ono što je nastanjeno, a takvih je 2,6 miliona, tačno je 510.258 praznih stanova.

Brojni su razlozi za prazne stanove, od toga da su vlasnici u inostranstvu, da su kupljeni kao investicija i koriste se povremeno dok su vlasnici prijavljeni na drugim adresama, do toga da služe za školovanje i studiranje.

Samo na području Vojvodine je prazno 118.804 stanova. Tu prednjači Novi Sad, u kome ima 27.583 prazna stana, premda u ravničarskoj prestonici caruju kranovi, zgrade niču na sve strane, a svaki pristojniji stan koji se pojavi u oglasima za izdavanje plane u roku od nekoliko sati.

Slični problemi vezani za prazne stanove muče brojne evropske zemlje, od Portugala do Grčke sve je teže iznajmiti i kupiti stan, a situacija se pogoršala nakon perioda korone i rata u Ukrajini. Poraslo je interesovanje kupaca iz Istočne Evrope za stanove na zapadu starog kontinenta. Poljaci, Litvanci i Estonci ubrzano traže i kupuju manje nekretnine u Španiji, navodeći da ih na to motiviše iskustvo Ukrajinaca koji su bežeći od rata morali da se brzo pakuju, ne znajući gde idu.

Prema podacima Eurostata, prosečna cena najma stana u EU na kraju 2023. bila je za 25 odsto viša nego na početku 2010. godine, dok je prosečna kupoprodajna cena u odnosu na 2010. porasla za 50 odsto, navodi se u Deklaraciji o priuštivom, pristojnom i održivom stanovanju za sve, potpisanoj u martu u Belgiji.

Prema tom dokumentu, plaćanje troškova stanovanja, u šta spadaju stanarina ili rata kredita sa svim tekućim računima, predstavlja značajan finansijski teret za tri četvrtine svih evropskih domaćinstava, prenosi časopis Biznis i finansije portal Kamatica.