Grad Zrenjanin proglašen je pobednikom u Srbiji u kategoriji „Ulaganje u preduzetničke veštine“, nakon procesa selekcije sprovedenog od strane evropskog žirija, a titulu „Nacionalni pobednik“ je ukupno dobilo 10 država.

Evropske nagrade za promociju preduzetništva identifikuju i priznaju najuspešnije promotere malih i srednjih preduzeća i preduzetništva širom Evrope, prikazuju najbolje politike i prakse preduzetništva, podižu svest o dodatoj vrednosti preduzetništva i podstiču i inspirišu potencijalne preduzetnike.

Cilj takmičenja je da se prepoznaju i nagrade izuzetni primeri podrške i promocije preduzetništva širom Evrope koji obuhvataju uticaj i primenu inovativnog pristupa, inkluzivnost i održivost, ali i da se ojača svest o značaju te podrške.

Grad Zrenjanin je na ovom takmičenju učestvovao sa projektom „Promocija i očuvanje starih i umetničkih zanata, odnosno poslova domaće radinosti“, koji se sprovodi u kontinuitetu od 2023. godine.

Ciljevi projekta su: očuvanje kulturne baštine i znanja, samozapošljavanje i ekonomsko osnaživanje mladih i žena, naročito u ruralnim sredinama, međugeneracijska saradnja, privlačenje turizma, povezivanje sa dijasporom, društvena kohezija odnosno jačanje zajednice i stimulacija lokalne ekonomije.

U kategoriji Unapređenje poslovnog okruženja i promocija preduzetničkog duha, pored Zrenjanina koji predstavlja Srbiju, su i projekti iz Bugarske, Hrvatske, Češke, Estonije, Francuske, Irske, Luksemburga, Crne Gore i Poljske.

Sastanak žirija za odlučivanje o užem izboru za učešće u finalu na evropskom nivou u svakoj kategoriji održaće se krajem septembra. Pobednici finala Evrope će biti proglašeni tokom ceremonije dodele nagrada EEPA na Skupštini malih i srednjih preduzeća, koja će se održati u Kopenhagenu, Danska, od 10. do 12. novembra 2025. godine, a na koju su pozvani predstavnici Grada Zrenjanina, kao nacionalnog, odnosno pobednika u Srbiji.

Grad Zrenjanin poslednje tri godine sprovodi program podrške tako što dodeljuje bespovratna sredstva za razvoj i revitalizaciju poslova koji se smatraju umetničkim i starim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti.

Cilj je unapređenje i očuvanje procesa proizvodnje na način koji ne ugrožava tradicionalnu tehnologiju karakterističnu za umetničke i stare zanate ili poslove domaće radinosti, kao i povećanje konkurentnosti i razvoj preduzetništva na teritoriji grada Zrenjanina. Takođe, predviđenim merama daje se podrška opstanku, revitalizaciji i zaštiti starih i umetničkih zanata.

Sredstva su namenjena za subvencionisanje troškova ulaganja u nabavku mašina, opreme i specijalizovanog alata, kao i za nabavku repromaterijala.

Zrenjanin je grad duge i bogate tradicije u oblasti zanatstva.

Prvi zapisi iz XVI veka govore o “cvetanju” zlatarstva, koje je zavredelo i svoju Kujundžijsku (danas Svetosavsku) ulicu u centru grada.

S kraja XIX i početkom XX veka, naročito je bio razvijeno ćilimarstvo. Najpoznatiji među Torontalskim ćilimima bili su srpski ćilimi iz Melenaca, Elemira, Taraša i Bečekreka, a poručivao ih je i car Franc Jozef I za svoje odaje i mađarski parlament.

Kako bi na najbolji način promovisali stare zanate i podržali one koji se njima bave, ove godine, prvi put, u okviru manifestacije “Dani piva” održano je Zanatsko selo.

Ono je bilo izložbeno-prodajnog karaktera a istovremeno i prezentacija koja treba da pomogne zanatlijama da budu vidljiviji.

Zanatsko selo pratila je i brošura “Zanat po zanat, rukom do srca – Vodič kroz tradicionalne i umetničke rukotvorine”, na srpskom, nemačkom i engleskom jeziku.

U Zrenjaninu je trenutno registrovano 24 sertifikovanih zanatlija-umetnika.

The post Stari zanati u trci za evropsku titulu appeared first on Virtuelni Inkubator.

Iako je budžet za ovu godinu usvojen još krajem prošle, tek pre nekoliko dana Gradsko veće je usvojilo, uz prethodno pribavljenu saglasnost nadležnog ministarstva, Program korišćenja budžetskog fonda za zaštitu životne sredine za 2025.

Gradskim vlastima za zaštitu životne sredine na raspolaganju je ove godine 545 342 339 dinara.

Najviše novca i ove će godine biti utrošeno na upravljanje otpadom, 476,7 miliona dinara.

I najviše novca iz ovog fonda završiće na računi jedne firme.

Za kontrolu vazduha i zaštitu vazduha predviđeno je 50 miliona dinara, dok su za ostale stavke iznosi u fondu mnogo manji.

Kako će biti utrošeno 467,7 miliona dinara namenjenih upravljanju otpadom?

Za uklanjanje divljih deponija predviđena su sredstva u iznosu do 165.155.960 dinara.

Najviše novca, 80 miliona, obaveza je iz ugovora koji je Gradska uprava Zrenjanina zaključila sa firmom ”Eko maber inženjering”, 2023. godine. Ugovor se odnosi na uklanjanje divljih deponija na teritoriji Grada Zrenjanina.

Tu je i obaveza od 66 miliona dinara po osnovu ugovora koji je Gradska uprava Zrenjanina zaključila sa pančevačkom firmom ”Eko maber inženjering” aprila ove godine radi uklanjanja divljih deponija u Botošu, Čenti, Farkaždinu i Tomaševcu.

Istoj firmi grad će platiti 19,1 milion dinara za uklanjanje divljih deponija u Industrijskoj zoni „Jugoistok 2“.

Grad ima sklopljen ugovor o javno privatnom partnerstvu za sanaciju – remedijaciju i zatvaranje postojeće gradske deponije – smetlišta i izgradnju sanitarne kasete sa javnim plaćanjem firmom ”Eko maber inženjering”

Za te su poslove predviđena sredstva u iznosu do 307.200.000 dinara.

Nešto malo novca će se potrošiti i na kontrolu otpadnih voda, na kontrolu podzemnih voda, na zaštitu od buke i na javne zelene površine.

Iz fonda će nula dinara biti potrošeno na edukaciju, informisanje i popularizaciju zaštite životne sredine.

Nije predviđeno ni ulaganje u zaštitu od jonizujućeg zračenja, na kontrolu zemljišta ali i ni u mere za adaptaciju na klimatske promene.

Ono što se ponavlja iz godine u godinu jeste enormno izdvajanje novca za sanaciju divljih deponija.

Samo u jednoj budžetskoj godini za sanaciju divljih deponija, koje niču na istim mestima sa kojih su uklonjene, izdvaja se stotinu i više miliona dinara.

Kada bi se sabrali iznosi koji su izdvajani u protekle dve, tri godine i kada bi se sabrali iznosi koje ostale opštine u Srednjobanatskom okrugu izdvajaju ili dobijaju sa viših nivoa vlasti za divlje deponije, dobiju se vrtoglave cifre.

Pa se postavlja savim logično pitanje: da li je tim novcem moglo da se uradi mnogo više na prevenciji, kontroli, nadzoru i definitivnom rešavanju problema divljih deponija.

The post Otpad pojede najviše zelenog novca appeared first on Virtuelni Inkubator.

Skoro tri četvrtine malih preduzetnika u Srbiji smatra da bi finansijska podrška države za nabavku opreme i materijala bila ključna za lakši početak poslovanja, dok 60 odsto ističe značaj subvencija za zapošljavanje.

Više od polovine očekuje smanjenje parafiskalnih nameta, niže troškove rada i efikasnije digitalne usluge. Ovo su ključni nalazi istraživanja “Stavovi malih preduzeća, preduzetnika i preduzetnica u Srbiji”, koje je sproveo Ipsos u saradnji sa NALED-om, u okviru projekta “Snažne i važne” uz podršku Britanske ambasade.

• Administracija vezana za poreska rešenja i uverenja za gotovo polovinu preduzetnika predstavlja najveći izazov, a prate ga složeni radno-pravni propisi i parafiskalna opterećenja. Većina biznisa (85 odsto) pokreće se iz ličnih sredstava, dok se za dalji razvoj najčešće oslanjaju na sopstvenu dobit (64 odsto) – rekla je Ana Antić, senior menadžerka Ipsos-a a preneo portal Ekapija.

Istraživanje pokazuje da preduzetnici od Saveta najviše očekuju informisanje o propisima (31 odsto) i smanjenje poreskog opterećenja (27 odsto). Većina se i dalje oslanja na računovođe (91 odsto), dok žene češće koriste i neformalne izvore (49 odsto). Gotovo svi ispitanici (96 odsto) podržavaju ideju besplatne online platforme za informisanje.

The post BIZNIS VESTI – Počinju sami i ostaju sami appeared first on Virtuelni Inkubator.

Predsednik SAD Donald Tramp dodaje parfeme na rastuću listu robe koja nosi njegovo ime, što pokreće nova pitanja o njegovom korišćenju predsedničke funkcije za promociju proizvoda preko kojih se bogate on i njegova porodica.

Bivši njujorški tajkun nekretnina, koji se vratio u Belu kuću u januaru na svoj drugi mandat, objavio je ove nedelje da su novi parfem za muškarce i parfem za žene sa Trampovim brendom dostupni za kupovinu, prenosi Rojters portal Nova ekonomija.

„Trampovi parfemi su stigli. Zovu se ‘Pobeda 45-47’ jer su svi o pobedi, snazi i uspehu“, napisao je u ponedeljak na svom nalogu Truth Social.

Parfemi dolaze u crnoj kutiji sa zlatnim slovima za muškarce i crvenoj kutiji sa zlatnim slovima za žene.

Posudice parfema izgledaju kao mini statue Trampa.

Mirisi su najnoviji proizvodi koje je porodica Tramp predstavila. U junu je njegov porodični biznis licencirao svoje ime kako bi pokrenuo uslugu U.S. Mobile i pametni telefon od 499 dolara. Telefon je promovisan kao elegantan i zlatne boje, Trampove omiljene nijanse.

Tramp prima prihode od licencnih ugovora, kripto projekata, golf palica i drugih poduhvata. Takođe je prodavao i zlatne patike, prenosi portal Nova ekonomija.

The post BIZNIS VESTI – Miriši na Trampa appeared first on Virtuelni Inkubator.

Novi izveštaj britanske organizacije Oksfam otkriva dramatičan porast bogatstva najbogatijih jedan odsto stanovništva tokom poslednjih deset godina.

Ukupna vrednost njihove imovine je dovoljna da 22 puta okonča globalno siromaštvo – ali uprkos tome, projekti za borbu protiv nejednakosti ostaju hronično nedovoljno finansirani, piše portal Kamatica.

S jedne strane, skoro polovina svetske populacije, više od 3,7 milijardi ljudi, živi u siromaštvu.

S druge strane, 3.000 milijardera širom sveta povećalo je svoje bogatstvo za 6,5 biliona dolara (5,5 biliona evra) u poslednjoj deceniji, što je čak 14,6 odsto globalnog BDP-a.

Prema podacima Oksfama, od 2015. godine najbogatijih jedan odsto ljudi na svetu povećalo je svoje bogatstvo za više od 33,9 biliona dolara (29 biliona evra), u realnom iznosu. Ta suma, na osnovu podataka Svetske banke iz 2021. godine, bila bi dovoljna da siromašnim ljudima obezbedi dodatnih 8,30 dolara dnevno za osnovne potrebe.

Ne samo da bi se iskorenilo siromaštvo, već i postigli svi ciljevi održivog razvoja UN, uključujući zaštitu planete, bilo bi potrebno oko četiri biliona dolara godišnje.

“Hiljade milijardi dolara koje bi mogle da finansiraju globalne ciljeve zaključane su na privatnim računima ultrabogatih”, upozorio je Amitab Behar, izvršni direktor Oksfam internešenel, piše portal Kamatica.

Izveštaj navodi da su najbogatije vlade, uključujući članice G7, smanjile razvojnu pomoć više nego ikada od 1960. godine. Samo zemlje G7 planiraju da smanje pomoć za čak 28 odsto do 2026. u poređenju sa 2024. godinom.

Istovremeno, čak 60 odsto zemalja sa niskim prihodima – koje su najviše zavisne od međunarodne pomoći – nalazi se na ivici dužničke krize. Zbog visokih kamatnih stopa, one plaćaju više za zaduživanje, što im ostavlja manje sredstava za zdravstvo i obrazovanje.

Od 1995. do 2023. godine, privatno bogatstvo je poraslo čak osam puta više od javnog bogatstva. Dok je javno bogatstvo poraslo za 44 biliona dolara, privatno bogatstvo se povećalo za 342 biliona dolara – više nego tri puta više od globalnog godišnjeg BDP-a, što je oko 100 biliona dolara, piše portal Kamatica.

The post BIZNIS VESTI – Imuni na siromaštvo appeared first on Virtuelni Inkubator.

U Srbiji je u prvom tromesečju 2025. broj plaćanja obavljenih karticama i elektronskim novcem na internetu zabeležio rast od 40,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavila je Narodna banka Srbije, a preneo portal Kamatica.

To znači da je izvršeno 23,6 miliona internet kupovina od čega na domaćim internet sajtovima 16,5 miliona, a na stranim internet sajtovima 7,1 milion.

Najzastupljenije valute su dinar, evro i dolar, koji zajedno čine 98,2 odsto svih plaćanja i čiji je udeo neznatno promenjen u odnosu na prvo tromesečje prethodne godine (98,3 odsto).

Kupovine obavljene u dinarima beleže rast od 43,4 odsto, odnosno sa 11,5 na 16,5 miliona, pri čemu je njihova vrednost porasla za 52,2 odsto, odnosno sa 31,9 na 48,5 milijardi dinara.

Kada je reč o kupovinama na stranim internet sajtovima, u odnosu na prvo tromesečje 2024. godine zabeležen je porast broja plaćanja u evrima od 65 odszo (sa 3,1 milion na 5 miliona), dok je njihova vrednost veća za 54,4 odsto (sa 133 na 205,3 miliona evra).

Kupovine u američkim dolarima na internetu zabeležile su pad od 17,9 odsto (sa dva miliona na 1,7 miliona), dok je njihova vrednost veća za 21,8 odsto (sa 47,8 miliona na 58,2 miliona dolara) u odnosu na prvo tromesečje 2024. godine.

Od svih izvršenih internet kupovina u prvom tromesečju 2025. godine, više od dve trećine 69,8 odsto realizovano je u domaćoj valuti.

S tim u vezi, na kraju marta ove godine broj domaćih internet prodavnica porastao je na 4.947, što je za 21,1 odsto više nego na kraju prvog tromesečja 2024. godine, kada ih je bilo 4.086, prenosi portal Kamatica.

The post BIZNIS VESTI – Klikćemo li klikćemo appeared first on Virtuelni Inkubator.

A on je Miljan Stanković i treća je generacija lončara – grnčara.

Lončarstvom se bavio njegov deda, otac Dragoljub preneo je zanat iz Pirota u Zrenjanin a Miljan je, učeći uz oca, nastavio da se bavi ovim starim zanatom do danas.

U selu u okolini Pirota, odakle su Stankovići, nekada se svaka druga porodica bavila grnčarstvom, danas prema onome što Miljan zna, tek poneka.

U Zrenjaninu, Miljan je jedini zanatlija grnčar. Ima još onih koji se grnčarstvom bave kao hobijem ilil umetnošću.

• Nekako se podrazumevalo da ću nastaviti porodičnu tradiciju i porodični posao. To se i dogodilo iako se su uslovi pogoršali, tržište promenilo i smanjilo. Ipak, kao da su nam glina i grnčarija u krvi, kaže za portal zrenjaninski.com Miljan Stanković, jedini grnčar u Zrenjaninu.

Da bi se dobila jedna saksija, jedna posuda, amfora dug je put.

Počinje glinom.

• Kupujem oštećene blokove iz naše ciglane, natapam ih vodom da dođem do gline. To je proces koji traje nekoliko dana. Onda kreće obrada gline kroz nekoliko faza i završava se pečenjem. Ukoliko se keramika glazira, onda je to poslednja faza, ističe Milan.

Mašine i alat Miljan je uglavnom nasledio od oca. U radionici ima mašinu koja je stara skoro jedan vek a i dalje radi kao nova.

• Posao nije lak ali možda je najteži deo pečenje. Keramika se peče u specijalno napravljenim pećima. Temperatura dostigne i 400 stepeni. Da bi stigao do vrha peći, moram da postavim merdevine, nije ni lako ni bezbedno. Ali, ja sam na to navikao jer ovim se zanatom bavim maltene ceo svoj život, ističe naš sagovornik.

Od gline, Miljan kog svi znaju kao Mileta grnčara, može da napravi sve.

• Najbolje se prodaju posude za pečenje. Saksije se traže u proleće, kad je sezona. Ali, pravim svašta, amfore, posude za vodu za piliće i zečeve, ćupove… Šta mi oko vidi, ja mogu da napravim, samo je pitanje hoće li to naći mušterije, smeje se Miljan.

Svoje proizvode Miljan prodaje nedeljom na Najlon pijaci u Novom Sadu. Ide na sve manifestacije, na cvetne bazare u proleće…

• Veliki je to posao za jednog čoveka. Od gline, preko izrade keramike, utovara na kamionče, pa odlazak na pijace i manifestacije. Ali, to je moj život i onda o tome da li je teško i ne razmišljam. Nekada je od ovog posla moglo pristojno da se živi, danas da se preživi, kaže Miljan Stanković.

The post Mile, poslednji zrenjaninski grnčar appeared first on Virtuelni Inkubator.

Vlada Srbije je usvojila, ostaje još da to učini i skupština.

Kada se to desi, sudske takse biće skuplje, moći će da se plate na više rata ali se produžava i rok u kom dugovanja zastarevaju.

Zakon o sudskim taksama doživeo je svoje izmene i doneo novine a sve to jer se nije menjao od 2009. a problemi sa naplatom se uvećavaju.

Izmenama zakona povećava se minimalna osnovica za obračun takse, precizira se trenutak nastanka obaveze, što, kako se ocenjuje – “onemogućava izbegavanje plaćanja”, ali se i produžava rok zastarelosti naplate takse sa tri na pet godina, čime se, kako se navodi – povećava ukupan obim naplativih potraživanja, piše N1.

“Takođe, taksena tarifa je korigovana postepeno – uvećani su niži i srednji takseni razredi, uz uvođenje gornjih limita za visoke vrednosti sporova. Na primer, taksa za tužbu u sporu do 10.000 dinara iznosi 2.800 dinara, dok je maksimalna taksa u građanskim sporovima ograničena na 105.000 dinara, a u privrednim na 420.000 dinara. Ovakva struktura omogućava realno povećanje prihoda bez ugrožavanja pristupa pravdi”, ocenjuje zakonopisac a prenosi N1.

“Raspoloživi podaci koje su sudovi dostavili za 2023. i 2024. godinu pokazuju da u proseku više od 40 odsto izrečenih sudskih taksi ostaje nenaplaćeno, a preko 700 miliona dinara godišnje se prosleđuje javnim izvršiteljima”, navodi zakonopisac obrazlažući izmenu zakona.

Trenutni sistem naplate, kako se ocenjuje, u velikoj meri zavisi od interne prakse sudova i administracije, “što utiče na postojanje predmeta u kojima dolazi do zastarelosti potraživanja ili nepotpune primene taksene obaveze”.

“Predložene izmene i dopune zakona imaju za cilj da uklone upravo te uočene nedostatke i obezbede jednostavniji, ujednačeniji i pravno sigurniji sistem naplate”, navodi se u obrazloženju.

Preko sudova je, navodi se, tokom 2024. godine naplaćeno sudskih taksi u iznosu od 6.662.741.280 dinara, što je najveći iznos u periodu od 2020. do početka 2025, piše N1.

Još jedna izmena odnosi se na raspodelu iznosa ukupno naplaćenih taksi.

Naime, naplaćene takse prihod su budžeta Republike Srbije – 40 odsto od ukupno naplaćenih taksi namenjeno je finansiranju tekućih rashoda sudova (osim plata), a 30 odsto za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima, tužilaštvima i zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, kao i za investicije (ovaj procenat je sada niži i iznosi 20 odsto).

The post Takse skuplje, duži rok za zastaru appeared first on Virtuelni Inkubator.

Poreska uprava obavestila je da se od 1. jula godine menjaju iznosi republičkih administrativnih taksi.

Tako će, između ostalog,taksa za podnošenje zahteva iznositi 420 dinara, dok će fizička lica za potvrdu o rezidentstvu, u svrhu primene međunarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, plaćati 2.270 dinara, a pravna lica 6.210 dinara.

Žalba na rešenje Poreske uprave doneto u upravnom postupku naplaćivaće se 2.560 dinara, dok će iznos takse za rešenje biti 720 dinara.

Potvrde i uverenja taksiraće se po ceni od 420 dinara, a izrada prepisa akta po polovini tabaka originala 530 dinara.

Zahtev za izdavanje poreskog uverenja biće taksiran ukupnim iznosom od 840 dinara, dok će zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza koštati 1.140 dinara.

The post Poskupljuju takse appeared first on Virtuelni Inkubator.

Poreska uprava izgubila je gotovo petinu stalno zaposlenih od kraja 2020. do aprila ove godine. Tačnije, manje ih je za 18,5 odsto ili 761 osobu. Kada se u obzir uzmu i zaposleni po drugim osnovama, pad je nešto blaži – 11,6 odsto ili 549 zaposlenih. Tako je u ukupnom zbiru, broj zaposlenih u Poreskoj upravi smanjen sa 4.741 na 4.192 osobe, piše portal BizLife.

To pokazuju brojke koje u svojem mišljenju na Fiskalnu strategiju za 2026. daje Fiskalni savet. Ovo telo ukazuje i na to da država u važnom strateškom dokumentu konstatuje da se Akcioni plan transformacije PU za period 2021-2025 uspešno sprovodi, a nije ostvaren jedan od ključnih ciljeva – povećanje broja zaposlenih.

Ni brojke za prva četiri meseca ove godine nisu ohrabrujuće. Ukupan broj zaposlenih povećan je za tek 38. I to pre svega povećanju broja lica koja su angažovana po osnovu privremeno-povremenih poslova (skok za 102) i zaposlenih na određeno vreme (21). S druge strane, nastavljen je pad broja zaposlenih na neodređeno – za 85.

Fiskalna strategija prepoznaje kadrovsko jačanje Poreske uprave kao hitan reformski prioritet jer se suočava sa značajnim odlivom iskusnih radnika usled penzionisanja. Zato su, kako navodi država, u toku aktivnosti za povećanje broja zaposlenih, kampanje, više pokrenutih konkursa i veće kvote za zapošljavanje, piše BizLife.

Do kraja jula trebalo bi da bude usvojen Plan ljudskih resursa do 2028. Godišnja kvota za zapošljavanje postavljena je na najmanje 1.000 uz mogućnost povećanja po potrebi. A kvota za zapošljavanje privremenog osoblja je najmanje 800.

Međutim, pitanje je gde naći toliki broj ljudi.

Zato se kao jedna od opcija navodi i mogućnost angažovanja penzionisanog osoblja na privremenim pozicijama u cilju obuke i mentorstva novozaposlenih. Mogućnost je i promena sistematizacije PU radi omogućavanja regrutacije ljudi iz različitih disciplina.

Kadrovsko jačanje PU nužno je imajući u vidu i proklamovani cilj Fiskalne strategije da će biti sprovođene „dodatne mere u cilju unapređenja efikasnosti naplate (tj. smanjenja sive ekonomije) i kontrole poreskih obveznika“, navodi Fiskalni savet, piše BizLife.

The post BIZNIS VESTI – Niko neće u fiškale appeared first on Virtuelni Inkubator.

Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije objavila je da je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u saradnji sa NSZ, Unijom poslodavaca Srbije i Privrednom komorom Srbije, pokrenulo nacionalnu anketu o potrebama poslodavaca za zanimanjima, znanjima i veštinama za period 2025 – 2027. godine.

Anketa je podržana u okviru saradnje Nemačke i Srbije, koju sprovodi Nemačka agencija za međunarodnu saradnju GIZ, sa ciljem da se osnaži tržište rada i omogući bolje planiranje politike zapošljavanja u Srbiji, navedeno je u saopštenju, prenosi agenciju Beta portal Biznis.rs.

„Poslodavci su ključni sagovornici u kreiranju efikasnih mera zapošljavanja. Ova anketa omogućava da njihove potrebe postanu vidljive i budu integrisane u planiranje obuka i drugih vidova podrške na tržištu rada“, poručeno je iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Kako je navedeno, istraživanje sprovodi agencija „Ipsos Strategic Marketing“ i obuhvatiće 2.200 poslodavaca, od preduzetnika i mikro preduzeća do srednjih i velikih kompanija, sa teritorije cele Srbije.

Cilj ankete je da se dobiju precizni i aktuelni podaci o zanimanjima koja nedostaju na tržištu rada, očekivanim promenama u kadrovskoj strukturi, veštinama i znanjima koja su neophodna privredi.

Na osnovu rezultata, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja će planirati mere aktivne politike zapošljavanja, a posebno obuke za tržišta rada i potrebe poslodavaca i druge vidove podrške.

Terensko ispitivanje sprovodi se od maja do avgusta 2025. godine.

Organizatori ankete pozvali su poslodavce koji dobiju poziv za učešće u anketi da se odazovu, ističući da će njihovi odgovori direktno uticati na kreiranje rešenja koja mogu poboljšati poslovanje pojedinačnih privrednih subjekata, kao i ukupnu zapošljivost stanovništva u Srbiji, piše portal Biznis.rs.

The post BIZNIS VESTI – Šta nam fali a šta imamo appeared first on Virtuelni Inkubator.

Veliki broj filijala banaka skratio je radno vreme do 13 ili do 14 časova, pa sada sa gotovinom radi sve manji broj službenika, odnosno zamenio ih je bankomat. Ovo su samo neke promene koje su u poslednja dva – tri meseca uvedene, iako kako tvrde upućeni, keša u bankama nikad nije bilo više.

• Kada se posmatra iznos gotovine koju bankarski sektor drži u svojim blagajnama, u protekloj deceniji, ne samo da nije došlo do smanjenja keša, već je iznos gotovine kojim banke raspolažu u svojim blagajnama značajno veći. Naime, ona je povećana sa 26,7 milijardi dinara krajem maja 2015. godine na 154,6 milijardi dinara, koliko je, prema operativnim podacima, zabeleženo krajem maja 2025. godine, saopštila je Narodna banka Srbije, preneo je portal Kamatica.

Kako dalje navode u NBS, poslovne banke imaju pravo da samostalno organizuju način pružanja usluga, ali su dužne da omoguće nesmetano i pravovremeno ostvarivanje prava korisnika, uključujući i uplate i isplate gotovog novca. Zato su banke u obavezi da korisnike blagovremeno, jasno i transparentno informišu o lokacijama i uslovima pod kojima se te usluge pružaju.

Kao jedan od mogućih razloga za uvođenje ovih promena u sistem poslovanja, NBS navodi i promenu borja poslovnica kao i broja zaposlenih:

• Banke ne treba da na bilo koji način svoju komfornu poziciju u platnom prometu koriste na način da dovedu u pitanje prava korisnika koji nisu vični digitalnim tehnologijama, nemaju poverenje u njih, ili jednostavno žele ljudski kontakt – ukazuju u NBS.

Za proteklih deset godina, prema podacima NBS, broj banka se smanjio za 11. Statistika pokazuje da ih je u aprilu 2015. bilo 30 banaka. S druge strane, ako se uporedi period od deset godina, broj filijala se smanjio za 452, sa 1.766 koliko ih je bilo u aprilu 2015., na 1.314 u istom mesceu ove godine. I broj zaposlenih na nivou bankarskog sektora u istom periodu se smanjio za 2.819, sa 24.671 (2015) na 21.852 (2025), piše portal Kamatica.

The post BIZNIS VESTI – Sve manje šaltera za sve više keša appeared first on Virtuelni Inkubator.