Otpad pojede najviše zelenog novca

Foto: Pixabay

Iako je budžet za ovu godinu usvojen još krajem prošle, tek pre nekoliko dana Gradsko veće je usvojilo, uz prethodno pribavljenu saglasnost nadležnog ministarstva, Program korišćenja budžetskog fonda za zaštitu životne sredine za 2025.

Gradskim vlastima za zaštitu životne sredine na raspolaganju je ove godine 545 342 339 dinara.

Najviše novca i ove će godine biti utrošeno na upravljanje otpadom, 476,7 miliona dinara.

I najviše novca iz ovog fonda završiće na računi jedne firme.

Za kontrolu vazduha i zaštitu vazduha predviđeno je 50 miliona dinara, dok su za ostale stavke iznosi u fondu mnogo manji.

Kako će biti utrošeno 467,7 miliona dinara namenjenih upravljanju otpadom?

Za uklanjanje divljih deponija predviđena su sredstva u iznosu do 165.155.960 dinara.

Najviše novca, 80 miliona, obaveza je iz ugovora koji je Gradska uprava Zrenjanina zaključila sa firmom ”Eko maber inženjering”, 2023. godine. Ugovor se odnosi na uklanjanje divljih deponija na teritoriji Grada Zrenjanina.

Tu je i obaveza od 66 miliona dinara po osnovu ugovora koji je Gradska uprava Zrenjanina zaključila sa pančevačkom firmom ”Eko maber inženjering” aprila ove godine radi uklanjanja divljih deponija u Botošu, Čenti, Farkaždinu i Tomaševcu.

Istoj firmi grad će platiti 19,1 milion dinara za uklanjanje divljih deponija u Industrijskoj zoni „Jugoistok 2“.

Grad ima sklopljen ugovor o javno privatnom partnerstvu za sanaciju – remedijaciju i zatvaranje postojeće gradske deponije – smetlišta i izgradnju sanitarne kasete sa javnim plaćanjem firmom ”Eko maber inženjering”

Za te su poslove predviđena sredstva u iznosu do 307.200.000 dinara.

Nešto malo novca će se potrošiti i na kontrolu otpadnih voda, na kontrolu podzemnih voda, na zaštitu od buke i na javne zelene površine.

Iz fonda će nula dinara biti potrošeno na edukaciju, informisanje i popularizaciju zaštite životne sredine.

Nije predviđeno ni ulaganje u zaštitu od jonizujućeg zračenja, na kontrolu zemljišta ali i ni u mere za adaptaciju na klimatske promene.

Ono što se ponavlja iz godine u godinu jeste enormno izdvajanje novca za sanaciju divljih deponija.

Samo u jednoj budžetskoj godini za sanaciju divljih deponija, koje niču na istim mestima sa kojih su uklonjene, izdvaja se stotinu i više miliona dinara.

Kada bi se sabrali iznosi koji su izdvajani u protekle dve, tri godine i kada bi se sabrali iznosi koje ostale opštine u Srednjobanatskom okrugu izdvajaju ili dobijaju sa viših nivoa vlasti za divlje deponije, dobiju se vrtoglave cifre.

Pa se postavlja savim logično pitanje: da li je tim novcem moglo da se uradi mnogo više na prevenciji, kontroli, nadzoru i definitivnom rešavanju problema divljih deponija.