BIZNIS VESTI – Imuni na siromaštvo
Foto: Pixabay
Novi izveštaj britanske organizacije Oksfam otkriva dramatičan porast bogatstva najbogatijih jedan odsto stanovništva tokom poslednjih deset godina.
Ukupna vrednost njihove imovine je dovoljna da 22 puta okonča globalno siromaštvo – ali uprkos tome, projekti za borbu protiv nejednakosti ostaju hronično nedovoljno finansirani, piše portal Kamatica.
S jedne strane, skoro polovina svetske populacije, više od 3,7 milijardi ljudi, živi u siromaštvu.
S druge strane, 3.000 milijardera širom sveta povećalo je svoje bogatstvo za 6,5 biliona dolara (5,5 biliona evra) u poslednjoj deceniji, što je čak 14,6 odsto globalnog BDP-a.
Prema podacima Oksfama, od 2015. godine najbogatijih jedan odsto ljudi na svetu povećalo je svoje bogatstvo za više od 33,9 biliona dolara (29 biliona evra), u realnom iznosu. Ta suma, na osnovu podataka Svetske banke iz 2021. godine, bila bi dovoljna da siromašnim ljudima obezbedi dodatnih 8,30 dolara dnevno za osnovne potrebe.
Ne samo da bi se iskorenilo siromaštvo, već i postigli svi ciljevi održivog razvoja UN, uključujući zaštitu planete, bilo bi potrebno oko četiri biliona dolara godišnje.
“Hiljade milijardi dolara koje bi mogle da finansiraju globalne ciljeve zaključane su na privatnim računima ultrabogatih”, upozorio je Amitab Behar, izvršni direktor Oksfam internešenel, piše portal Kamatica.
Izveštaj navodi da su najbogatije vlade, uključujući članice G7, smanjile razvojnu pomoć više nego ikada od 1960. godine. Samo zemlje G7 planiraju da smanje pomoć za čak 28 odsto do 2026. u poređenju sa 2024. godinom.
Istovremeno, čak 60 odsto zemalja sa niskim prihodima – koje su najviše zavisne od međunarodne pomoći – nalazi se na ivici dužničke krize. Zbog visokih kamatnih stopa, one plaćaju više za zaduživanje, što im ostavlja manje sredstava za zdravstvo i obrazovanje.
Od 1995. do 2023. godine, privatno bogatstvo je poraslo čak osam puta više od javnog bogatstva. Dok je javno bogatstvo poraslo za 44 biliona dolara, privatno bogatstvo se povećalo za 342 biliona dolara – više nego tri puta više od globalnog godišnjeg BDP-a, što je oko 100 biliona dolara, piše portal Kamatica.
