Zemlja me je vratila u život

Pre 30-tak godina roditelji Jelene Đinđić Đorđević kupili su parče zemlje u Čenti i na placu podigli vikendicu. Radili su to mnogi Beograđani u to vreme.

Godinama je na tih 20 ari sejana detelina. Onda se dogodila korona, zatvaranje, izolacija, pa su se mnogi pitali šta će sa sobom i životom. I Jelena. Setila se zemlje u Čenti i krenula u novi život.

• Radila sam u prodaji, distribuciji sokova za ozbiljne firme. I odjednom, korona, niti se može raditi, niti se može normalno živeti. Razmišljala sam šta da radim i setila se da u Čenti imam parče zemlje od oko 20 ari. Odlučila sam da pokušam da na tom placu posejem povrće za moju porodicu. I ne samo što mi je uspelo nego sam i neizmerno zavolela posao na zemlji. Otkupili smo i susedni plac od oko 25 ari i sada imamo lepu površinu zemlje na kojoj se može svašta raditi, kaže Jelena Đinđić Đorđević.

Jelena je toliko bila sigurna u svoj novi projekat da je dala otkaz na poslu i potpuno se posvetila poljoprivredi. Borila se, kako kaže, sa administracijom u Zrenjaninu da vikendicu na placu legalizuje kako bi do vikendice stigla struja i voda i kada je to sve završila, mogla je da se posveti povrtarstvu.

• Nisam ništa znala o gajenju povrća ali sam vredno učila i iz stručne literature ali i svojih grešaka. I, uspelo mi je. Na delu njive posejala sam povrće za sopstvene potrebe, krompir, luk, šargarepu, peršun… Na drugom delu sam posadila papriku i paradajz za prodaju. Prošla godina mi je prva ozbiljna proizvodna godina i prilično sam zadovoljna. Paprika je odlično podnela sušu, iako sam je „navodnjavala“ običnim crevom. Kod paradajza sam pogrešila u izboru sorte, pa sam posadila onaj što kratko može da stoji kad se ubere. No, kad sam to shvatila, onda sam ga preradila u sok. I sve sam prodala. Bar mi to nije problem, smeje se Jelena.

Kako ima ozbiljne planove, Jelena je odlučila da joj osnovna kultura, pored paradajza i paprike, budu jagode.

• Posadili smo četiri hiljade stalnorađajućih jagoda, koje su nam već dale prvi rod. Za jagode sam se odlučila jer one uvek imaju dobru cenu i lako nađu kupca. Planiramo da ove godine posadimo i 12 hiljada rasada paprike i hiljadu rasada paradajza. Uložićemo i u mreže za senčenje jer još nemamo para za plastenike. Na preostalom delu zemlje, planiram da pored osnovnih povrtarskih kultura, posadim i kupus i karfiol, možda rukolu ii spanać. Pratim tržište, pratim šta se traži. Neizmerno uživam u svom novom poslu. Moje se drugarice šale sa mnom, pa kažu, zar u pedesetim da gradiš imperiju. Zašto da ne, znam dosta njih koji su kasno počeli pa su je na kraju izgradili, kaže naša sagovornica.

Dodaje da joj u poslu mnogo pomažu suprug, koji je vikendom uvek spreman za podršku i tehnička rešenja, sestra, zet i mama iz Čente.

• Nisam mogla ni da sanjam da će me povrtarstvo činiti toliko zadovoljnom. Omogućuje mi veliku slobodu i to mi u ovim godinama prija. Nije lako ali je veliko zadovoljstvo. Proizvodnja hrane je budućnost, pogotovo proizvodnja zdrave hrane, a to se u Čenti ali i okolnim selima itekako može. Samo se mora drugačije pristupati kupcu. Verujte, najlakše se danas prodaje preko društvenih mreža ali ne onih sad već konzervativnih nego sve modernijih. I prodaja je nauka baš kao i proizvodnja, završava priču Jelena Đinđić Đorđević.