Od dve sanske do stada alpina

Počeli su sa dve koze, danas ih u stadu imaju petnaestak.

Počeli su zbog dečjeg bronhitisa a danas im koze obezbeđuju posao i platu.

• Mlađi nam se sin sa dve godine razboleo od bronhitisa i preporučuli su nam da pije kozje mleko. Nabavili smo dve obične koze kako bismo za decu imali sveže mleko svakog dana. I onda se koza ojarila, pa smo imali još jednu, pa se pojavio višak mleka i eto tako smo počeli pre petnaestak godina, priča Zrenjaninac Goran Jovanov.

Dodaje da do korone potražnja za kozjim mlekom nije bila velika, pa su počeli da prave i sir od viškova. A onda je sve eksplodiralo.

• Odjednom su ljudi shvatili koliko je kozje mleko zdravo a koliko je sir pravi delikates. Shvatili smo da koze mogu da nam postanu izvor prihoda. Kad smo odlučili da ćemo se baviti mlečnim kozarstvom, sve je ostalo bilo lakše. Dao sam otkaz u firmi u kojoj sam radio, kupili smo koze rase alpino, registrovali poljoprivredo gazdinstvo i krenuli, ističe Jovanov.

Država podstiče kozarstvo, pa im je velika pomoć bio povraćaj novca kojim su koze kupili. Sada im slede i subvencije.

• Više nemamo ni problem sa plasmanom. Odlučili smo da modernizujemo proizvodnju, uskoro ćemo postaviti izmuzilište, i sve to vodi ka povećanju stada, ističe Jovanov.

Dodaje da svi u porodici vole životinje, i da im zato nisu nikakav problem poslovi oko koza.

• To su pitome, pametne i mazne životinje i vraćaju vam onoliko koliko u njih uložite. Dva puta dnevno se hrane, dva puta dnevno muzu, valja im čistiti prostor i obezbediti im dovoljno hrane. Nama u kući to nije teško, najviše mi pomaže supruga ali uskoče i sinovi kad treba, kaže Jovanov.

Niko im se u porodici nije bavio kozarstvom, pa su Jovanovi učili iz knjiga i na sopstvenim greškama.

• Sve što je potrebno naučio sam sam. Veterinar ih redovno obilazi ali verujte, ja ih toliko dobro poznajem, da znam tačno šta kojoj fali i kako da joj pomognem.One su zaista članovi porodice i naravno svaka ima ime, kaže Goran Jovanov, kozar sa Zelenog polja.