BIZNIS VESTI – Rast manji, plate veće

Foto: Pixabay

Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u trećem kvartalu 2025. godine iznosio je oko dva odsto, sporije od očekivanog, tako da se očekuje da u ovoj godini rast bude oko dva odsto, dok se u narednoj godini prognozira rast od tri odsto, uz uslov brzog rešavanja pitanja NIS i izostanka novih rizika, objavio je Kvartalni monitor a preneo portal Biznis i finansije.

Kako je navedeno, rast Srbije u trećem kvartalu bio je nešto niži od proseka zemalja Centralne i Istočne Evrope, koje su na 2,4 odsto, pa se očekuje se da će 2025. završiti s nižom stopom rasta od regionalnog proseka, što je neuobičajeno u odnosu na prethodne godine.

Usporavanje privrede rezultat je domaćih i međunarodnih nestabilnosti, dodatni rizik dolazi od sankcija NIS i obustave rada rafinerije u decembru, što će pogoršati rezultate krajem 2025. i početkom 2026. godine, navodi se u saopštenju.

Na tržištu rada još nema većeg pogoršanja, iako se neka usporavanja uočavaju – zaposlenost u neformalnom sektoru blago pada, nezaposlenost gotovo stagnira, dok zarade nastavljaju solidan rast.

Realne zarade nastavljaju rast u trećem kvartalu, pa je prosečna neto zarada 108.000 dinara, nešto je viša u javnom sektoru sa 112.000 dinara, nego u privatnom gde je 106.000 dinara.

Kvartalni monitor ističe da je u trećem kvartalu ubrzan priliv stranih direktrnih investicija i iznosio je 3,8 odsto BDP, što je ipak za 1,3 procentna poena manje u odnosu na isti kvartal prošle godine.

Za devet meseci ove godine priliv stranih direktnih investicija iznosi 1,5 milijardi evra, odnosno 1,9 milijardi manje u odnosu na isti period 2024. godine.

Inflacija je u trećem kvartalu osetno usporila, na 2,8 odsto u novembru, usled primene administrativnih mera, a očekuje se da na nivou cele 2025. bude oko tri odsto, dok bi u 2026. mogla da ubrza na 3,5 do četiri odsto, prognozira Kvartalni monitor a prenosi portal Biznis i finansije.

Javni dug na kraju trećeg kvartala iznosio je 38,1 milijardu evra, što je pad u odnosu na prethodni kvartal, zahvaljujući otplati dospelih obaveza iz finansijskih rezervi.

U saopštenju se navodi da su na deviznom tržištu pojačani aprecijacijski pritisci, jer je Narodna banka Srbije neto kupila 830 miliona evra, dok su se u oktobru i novembru javili deprecijacijski pritisci.

Oscilacije na deviznom tržištu u decembru posledica su delovanja psiholoških faktora i rasta tražnje za devizama, usled pojačanog uvoza i očekuje se da budu privremene, imajući u vidu i visok nivo deviznih rezervi, dodaje se u novom izdanju, prenosi portal Biznis i finansije.