Unija poslodavaca Srbije – poslodavci Zrenjanina podržava Vladu Republike Srbije i njenu spremnost i veliku odlučnost u trenutnoj kriznoj situaciji, kao i paket mera donetih u cilju sprečavanja štetnih posledica pandemije po domaću privredu i građane. U skladu sa tim, iznosimo naše stavove, prikupljene informacije od naših članova i predloge modifikacija predstavljenog paketa mera, a koja se tiču finansijske pomoći MSPP sektora i svakog punoletnog građanina.

Unija poslodavaca Srbije – poslodavci Zrenjanina podržava Vladu Republike Srbije i njenu spremnost i veliku odlučnost u trenutnoj kriznoj situaciji, kao i paket mera donetih u cilju sprečavanja štetnih posledica pandemije po domaću privredu i građane.

U skladu sa tim, iznosimo naše stavove, prikupljene informacije od naših članova i predloge modifikacija predstavljenog paketa mera, a koja se tiču finansijske pomoći MSPP sektora i svakog punoletnog građanina.

Uvod – informacija sa terena

Sektori koji su najznačajnije pogođeni usled izbijanja epidemije korona virusom svakako jesu delatnosti kojima je zabranjen rad – tu pre svega spadaju privredni subjekti koji posluju u oblasti ugostiteljstva što naravno ima i značajne lančane posledice (zbog ove zabrane posledice osećaju i njihovi dobavljači zbog prekida lanaca snabdevanja). Pored ovog sektora, sektor turizma zajedno sa pratećim delatnostima (turističke agencije), kao i zanatlije (frizeri, kozmetičari, krojači, obućari itd.)

Pandemija korona virusa već je nanela veliku štetu i privrednim subjektima u oblasti građevinarstva, marketinga, tekstila, transporta robe i prevoza putnika i drugim uslužnim delatnostima koji su poslovne aktivnosti sveli čak za 80%.

Nažalost, rezultati naših istraživanja pokazuju da veliki broj poslodavaca nije siguran da li će uspeti da preživi ovu ekonomsku krizu, pogotovo što se ne zna dokle će trajati, a druga činjenica je da privredni subjekti ne raspolažu sa velikim novčanim rezervama pa su im predviđanja da će moći da finansiraju obaveze najduže još 2 meseca.

U Zrenjaninu postoji veliki broj malih i srednjih firmi koje se bave proizvodnjom i većina njih je zaustavila proizvodnju zbog nepostojanja novih narudžbina odnosno zbog zdravlja i bezbednosti radnika.

Pozitivno je što je Narodna banka Srbije brzo reagovala i donela odluku o moratorijumu jer su krediti privrednicima ali i građanima veliki teret pogotovo u ovakvim kriznim situacijama, ali što se tiče subvencionisanja zarada u iznosu od minimalne mesečne zarade Unija poslodavaca Srbije – poslodavci Zrenjanina smatra da su mere mogle biti selektivnije, jer su određene privredne grane imale rast prometa (farmaceutska industrija, hemijska industrija, trgovine) dok su drugi suočeni sa samom egzistencijom.

Predlozi za modifikaciju mera Vlade Srbije:

Predlog broj 1.

Pojedinim poslodavcima mnogo znači pomoć države u vidu isplate neto zarade tri meseca i odlaganje doprinosa, ali je veliki broj i onih koji su rezervisani u vezi sa ulaskom u program korišćenja ekonomskih mera, jer do donošenja Uredbe nije spominjano da poslodavci moraju radnike zadržati na minimalnih 90% tri meseca nakon poslednje uplate, odnosno do 31.10.2020.

Ministar finansija izjavio je nedavno, da se ne povećava broj nezaposlenih, što je tačno, jer su privredni subjekti svesni toga da je očuvanje radnika prioritet i mnogi su čak odlučili da se zaduže za plaćanje plata i doprinosa za radnike koji ne rade. Čuvajući radnike između ostalog poslodavci čuvaju i potencijal za nastavak rada posle korone.

Ističemo, da naše ankete pokazuju da su donete ekonomske mere od strane Vlade Srbije neodgovarajuće malim firmama koji imaju veliki rizik u daljem poslovanju u pogledu finansiranja svih obaveza. To su pre svega privredni subjekti kojima je za vreme vanrednog stanja zabranjen rad i koji se bore za puku egzistenciju. Obaveza zadržavanja radnika do kraja oktobra i plaćanje poreza i doprinosa za te kategorije predstavnja vrlo ozbiljan teret.

Analizirajući odgovore firmi članica u vezi sa ovom krizom (firme do 20 zaposlenih, koje rade ali sa smanjenim kapacitetom) možemo zaključiti da je veliki broj manjih firmi u mogućnosti da podnese „svoj deo žrtve“ kroz poreze i doprinose, ali čak ni oni ne mogu garantovati zadržavanje svih radnika jer ne mogu isplanirati poslovanje nakon korone. Veliki problem predstavlja to što niko ne zna koliko će trajati pandemija i vanredna situacija. Prema prognozama stručnjaka biće potreban dugačak period za vraćanje privrednih tokova na nivo od pre vanrednog stanja, a izgubljenu dobit pirvrednim subjektima niko neće moći da nadoknadi.

Iz gore navedenih razloga, predlažemo ukidanje obaveza zadržavanja radnika tri meseca nakon poslednje uplate pomoći od strane države.
Bitno je napomenuti, da je razmišljanje pojedinih firmi potpuna obustava rada i zatvaranje firmi. Takav čin će direktno uticati na budžet Republike Srbije jer će radnici podneti zahtev za isplatu materijalne pomoći. Relaksaniji uslovi korišćenja subvencija će podsticati privredu da uđu u program ekonomske podrške i da se bore za opstanak i razvoj firmi u periodu nakon ukidanja vanrednog stanja i krize izazvane korona virusom.

Predlog broj 2.

U vezi Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled zarazne bolesti COVID-19 predlažemo da se modifikuje član 3. Predmetnim odredbama je definisano ko može koristiti direktnu pomoć Države.

S tim u vezi ističemo da je pre donošenja predmetnog propisa Unija poslodavaca Srbije naročito skrenula pažnju da bi trebalo voditi računa o odredbama Zakona o radu (koje nisu stavljene van snage u toku vanrednog stanja), na osnovu kojih je propisano da nije svako smanjenje broja zaposlenih nastalo voljom poslodavca, odnosno da postoje razlozi za prestanak radnog odnosa na koje poslodavac nije mogao da utiče, kao što su:

• otkaz ugovora od strane zaposlenog, a što je bio čest slučaj u prethodnom periodu (zaposleni su prelazili kod drugog poslodavavca, imali su druge lične razloge za prekid i sl.). Poslodavac u ovom slučaju mora da donose rešenje o otkazu ugovora o radu na zahtev zaposlenog i da ga odjavi sa obaveznog socijalnog osiguranja, čime se smanjuje broj
zaposlenih;
• raskid radnog odnosa na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;
• ako zaposleni ispuni zakonski uslov za odlazak u penziju;
• prestanak radnog odnosa smrću zaposlenog;
• ako je zaposleni dobio otkaz s obzirom na svoju radnu sposobnost i ponašanje;
• ako je zaposleni svojom krivicom učinio povredu radne obaveze koja je bila otkazni razlog.

Iz navedenih razloga, ovakav poslodavac, njegovo poslovanje i ostali zaposleni, ne bi trebali da budu diskriminisani i izuzeti iz primene mera, a oni jesu zbog toga što Uredbom nisu obuhvaćeni gore pomenuti izuzeci.

Predlog broj 3.

Privredna društva koja se opredele da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 , ne mogu isplaćivati dividendu, odnosno dobit, u novcu do kraja 2020. godine. Preciznije rečeno, ovi privredni subjekti mogu isplaćivati dividendu u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, ali ako to urade gube pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja, sa svim negativnim posledicama koje to nosi sa sobom.

Smatramo da ovo nije dobro rešenje i da će negativno uticati na razvoj firmi i investicije što je u ovom periodu više nego poželjno.

Predlog broj 4.

U vezi sa odlukom Republike Srbije da svim punoletnim građanima isplati pomoć u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti nakon okončanja vanrednog stanja smatramo sledeće:

Predstavljen predlog naišao je, razumljivo, na odobravanje građana, a istim će se sigurno povećati potrošnja, pa i u državnu kasu povratiti 20% od PDV-a.

Međutim, predmetni predlog je izazvao i rezervisanost u stručnim krugovima po pitanju efektivnosti ovakve akcije posebno u njenom uticaju po domaću privredu.

Zato je naš predlog da ovu meru sprovedemo, ali modifikovano, na taj način što bi se svakom punoletnom građaninu dali odgovarajući vaučeri u adekvatnoj formi, u vrednosti od 100 evra, ali sa kojima bi isključivo mogli da se plate poizvodi domaćeg porekla, odnosno usluge pružene od strane domaćih firmi.

Primera radi, navodimo da bi se moglo predvideti da se ovim vaučerima plati deo avio karte, ali samo za avio prevoznika Air Serbia, kupe svi prehrambeni artikli i alkoholna pića, odeća, obuća, hemija, aparati za domaćinstvo, zaštitna sredstva, đubriva za poljoprivredu, građevinski materijali, ali sve to proizvedeno u Srbiji, te da se mogu platiti komunalne usluge, studentski domovi, prevoz u domaćem saobraćaju, ugostiteljske usluge u domaćim objektima i drugo. Podsećamo na izuzetno dobro iskustvo sa vaučerima kojima su se plaćale turističke usluge u zemlji.

Na ovaj način bi smo direktno u srpsku privredu upumpali znatan iznos novca, odnosno naš bi novac i završio na računima naših, domaćih firmi koje su i punile budžet, naravno uz obezbeđen povrat 20% PDV-a u državnu kasu.

Predlog broj 5.

Pomoć privredi od strane lokalnih samouprava Svesni smo toga da primena paketa mera Vlade Republike Srbije za privredu i stanovništvo tokom vanrednog stanja će prouzrokovati veliko smanjenje prihoda lokalnih samouprava po osnovu poreza na zarade i poreza na prihode od samostalne delatnosti, koji predstavljaju najizdašnije prihode svih lokalnih samouprava, ali ujedno smatramo da je sada vrlo važno racionalno trošenje budžetskih para i donošenje odluka i mera koje će obezbediti održivost celokupnog sistema. Podrška privredi, koja puni budžet lokalnih samouprava kroz poreze i doprinose može biti dobra odluka i ovom prilikom ističemo primer opštine Ruma koja je izdvojila više od 20 miliona dinara kao meru podrške malim i srednjim preduzećima u rumskoj opštini, na koju će pravo imati 256 preduzetnika čiji su objekti zatvoreni u sklopu preventivnih mera borbe sa kovidom 19. Među njima je najviše frizerskih i kozmetičkih salona, kafića, barova, restorana, fitnes centara i teretana. Verujemo da kvalitetnim rebalansom budžeta i grad Zrenjanin može obezbediti finansijska sredstva kao pomoć najugroženijim privrednim granama.

Kao zaključak ističemo da delimo stav Vlade Repblike Srbije: „Samo svi zajedno, ujedinjeni, možemo izaći iz ove bitke kao pobednici i uvereni smo da će tako i biti!“