Uloguj se / Registruj se
Registruj se

Main Menu

Navigacija

MORAŠ DA SE IZLAKTAŠ NA SKELI

21.10.2020

Moto da preduzetništvo nije izlaz nego izbor, nije rečenica Gorjane Ponjević Balani, nego prva rečenica u jednoj knjizi o preduzetništvu.

 

  • To da preduzetništvo nije izlaz nego izbor bila je prva rečenica u prvoj knjizi o preduzetništvu koju sam pročitala. I rekla, da, to je to, kao da je neko moje misli pročitao i napisao.

 

Ovako počinje priču Gorjana Ponjević Balani, koja se preduzetništvom bavi dugo. I to ne običnim zanatom, več jednim vrlo posebnim – drvodeljstvom.

 

Preduzetnik postaješ onog momenta kada ljubav prema onome što radiš preraste u momenat da moraš da uradiš nešto za sebe.

 

To je momenat kada ljubav, znanje i tvoje ideje prerastu onoga za koga radiš i samo u jednom momentu shvatiš da moraš sam da kreneš dalje. To je bio i moj slučaj. To je onaj momenat kad poželiš da izađeš iz senke i da kažeš, da to sam ja, smatra Gorjana.

 

Gorjana se bavi zanatom koji zahteva mnogo znanja i mnogo fizičke snage. Na pitanje, kako je ženama u muškom svetu drvodeljstva, Gorjana odgovara.

 

  • To više nije ni muški ni ženski svet, to je svet koji nestaje. To je zanat koji izumire. A nije lako. Vrlo često mi se dešavalo da mi u radionicu dođe mušterija i kaže, mogu li da razgovaram sa gazdom i nije mu jasno kako gazda mogu da budem ja. Bilo je situacija da kamiondžija neće da utovari robu jer ne veruje da sam majstor ja. Ili nemaju poverenja da mogu da vozim viljuškar. Ali, predrasude generalno postoje. Nemaju samo mušakrci predrasude prema ženama. Imaju ih, na žalost, i žene prema ženama. Nedavno sam ušla u butik u radnom odelu, pravo sa posla, jer sam u izlogu videla haljinu, baš za mene. I prodavačica nije htela da me usluži. Eto, i to se dešava, kao da joj nisam izgledala dovoljno dobro u radnom odelu, priča Gorjana.

 

Priča i o situacijama u kojima se rasplače, i ne zna da li je to ženska osobina.

 

  • Ja svaki posao kad završim, otplačem. Kad utovaraju prozore, vrata koje sam mesecima restaurirala, ja zaplačem. Srce mi je tamo ostalo. Jer sam ga u svaki komad ugradila. Ali, za status, bilo da si žena ili muškarac, moraš da se izboriš. Ja kažem, da se izlaktaš na skeli, kaže Gorjana.

 

Gorjanu Ponjević Balani Zrenjaninci znaju i kao ženu bez koje bukvalno ne može da se odigra nijedna humanitarna akcija u gradu.

 

  • Mnogo radim ali svaki trenutak slobodnog vremena ja ulažem u to da pomognem onima kojima je pomoć potrebna. Mislim da svako od nas može da odvoji svoje vreme, da uloži svoju volju ili ideje, na kraju i novac, i da pomogne onima kojima je u tom trenutku pomoć najpotrebnija. I jako sam srećna što u takvim akcijama nisam sama i što nas je sve više, kaže Gorjana.

 

I ove godine Gorjana je u finalu izbora za „Ženu zmaja“. To je za nju veliko priznanje. Nije i jedino.

 

  • Meni svaka nominacija znači da treba i dalje da se trudim. Poštujem i stojim mirno pred ženama koje vode velike poslove ali sam srećna u svom, koji je možda mali ali je jako važan i eto za njega se čuje. Trudim se da dobre odnose imam i sa svojom konkurencijom. Svako će naći sebi mesto i sebi posla ako je dobar, priča nam naša sagovornica.

 

Svoje znanje već godinama na časovima preduzetništva Gorjana prenosi mladima u zrenjaninskim srednjim školama. Svojim primerom im pokazuje kako se može biti preduzetnik sa dušom.

 

  • Mladima pričam o onome čemu sam učila i svoje dete. Svet može da bude bolji i lepši ako sami uložimo nešto u to da on bude bolji i lepši. Moj je posao težak ali sam mu zahvalna jer mi je možda omogućio i tu drugačiju persprektivu. Vrlo često svet gledam sa drugog sprata crkve ili skele. Lepo izgleda iz te perspektive, završava Gorjana Ponjević Balani.