Bacanje hrane globalni problem

Foto: Pixabay

Ako su tačni podaci kojim se operiše u javnosti, jer zvaničnih za ovu godinu nema, svaki stanovnik Srbije godišnje baci 108 kilograma hrane.

Ako je to tačno, nismo ni najbolji ali ni najgori u Evropi.

Najviše hrane, u proseku, baci se na Kipru, 286 kilograma, pa u Danskoj 261 i Grčkoj, 201 kilogram. To su zvanični podaci koje je objavio Eurostat.

U regionu, najodgovornije se ponašaju Slovenci, koji, u proseku, bace 78 kilograma hrane po stanovniku.

U Evropi, ukupno, na godišnjem nivou se generiše 58 miliona tona otpada od hrane, što je, pored svih kampanja, više nego godinu dana ranije.

U Evropi se najviše baca voće i povrće a kod nas meso i mleko.

Najviše se hrane baci u domaćinstvima a mnogo manje u prodavnicama. U Evropi se u prodavnicama godišnje baci 16 kilograma po glavi stanovnika.

Kako je u Srbiji, zvaničnih podataka nema.

Bacanja hrane, koji je ne samo ekonomski nego i ekološki problem, u Srbiji se setimo obično dva puta godišnje: u proleće, kad se obeležava Dan planete zemlje i u jesen kad se obeležava Svetski dan hrane.

Tako je bilo i ove godine.

Pa smo ovog 16. oktobra, na Svetski dan hrane, iz medija saznali da se dnevno se u Srbiji baci dva miliona kilograma hrane, deset puta više nego što se donira.

Istovremeno, 450 000 građana Srbije nema dovoljno namirnica da preživi.

Stručnjaci za cirkularnu ekonomiju tih su dana komentarisali najviše činjenicu da je glavna prepreka doniranju hrane zakon o otpisu PDV-a.

O tom se zakonu priča godinama a zakona nema ni u najavi.

Zašto ga nema? Jedan od razloga moglo bi biti što bi usvajanjem zakona o otpisu PDV-a država od poreza izgubila 25 miliona dinara. Istina, dobila bi mnogo više u donacijama u hrani, ali to se u kasu ne sliva.

U Evropi borba traje

Potrošačko društvo proizvodi viškove svega, pa i hrane.

Na jednoj strani se baca, na drugoj gladuje.

Protiv toga svet se bori na različite načine.

Španija je zakonom zabranila bacanje hrane. Zakonom se, između ostalog, podstiče nošenje ostataka hrane kući iz restorana, prodavnica i ugostiteljskih objekata, promoviše i podstiče pravljenje džemova i sličnih proizvoda kako bi se smanjile količine zaliha hrane kojoj uskoro ističe rok trajanja.

Engleska je zakonom obavezala kompanije da odvajaju hranu za otpad kako bi se što više smanjio.

Francuska i Češka obavezuju markete da potpišu sporazume sa organizacijama koje prikupljaju hranu za donacije.

Italija i Moldavije biraju poreske podsticaje i olakšanu birokratiju kako bi podstakle lance prodavnica na donacije.

Približavaju se praznici, koji se obično proslavljaju bogatom trpezom.

Pravo vreme da se o bacanju hrane govori.