BIZNIS VESTI – Kako se meri bogatstvo jedne zemlje?
Foto: Pixabay
BDP meri ukupnu vrednost proizvedenih dobara i usluga u zemlji. Kada se ta vrednost podeli brojem stanovnika, dobijamo prosečno bogatstvo u džepu jednog građanina.
Da bi slika bila realnija, ulazi se dublje — uzimaju se u obzir inflacija i lokalni troškovi života. Tako nastaje PPP indikator. Iako nije savršena mera (posebno kod poreskih rajeva koji “naduvavaju” statistike), daje najbolji uvid u stvarnu kupovnu moć naroda, piše portal Biznis i finansije.
Kako izgleda lista najbogatijih zemalja na svetu?
Na prvom mestu našao se Singapur, globalni šampion bogatstva.
BDP-PPP po stanovniku: 156.760 USD
Rast: 2 odsto
Nekada skromna luka, danas svetska finansijska supersila, Singapur leži na strateškom trgovačkom raskršću, privlači multinacionalne kompanije, bogataše, investicione fondove i najbolje talente.
Snaga dolazi iz:
– visokotehnološke proizvodnje,
– vrhunski uređenog bankarskog sistema,
– političke stabilnosti i izuzetno efikasne administracije.
Na drugom mestu je Luksemburg, mali gigant evropskih finansija.
Evropski džepni velikan sa najmoćnijim fondovima na kontinentu. Luksemburg je dom više od 4.000 investicionih fondova, brojnih EU institucija i izuzetno povoljnih finansijskih propisa. Tu je i jaka čelična industrija predvođena ArcelorMittalom.
Slede Makao, azijski magnet za bogatstvo, Irska, tehnološko srce Evrope, Katar, carstvo prirodnog gasa, Norveška, model pametnog upravljanja resursima, Švajcarska, preciznost, stabilnost i farmaceutski giganti, Brunej, mala država velikog bogatstva i na desetom mestu našle su se SAD, najveća svetska ekonomija.
A na desetom mestu smestila se Gvajana, jedno od iznenađenja.
Gvajanu definišu kao novu zvezdu globlane energetike.
BDP-PPP po stanovniku: 94.260 USD
Rast: 10,3 odsto, najveći rast na listi.
Ogromna offshore nalazišta nafte transformisala su Gvajanu u jednu od najbrže rastućih ekonomija sveta. Pored nafte, zemlja ima zlato, dijamante, boksit i velike ambicije za održivi razvoj.
Od singapurske strateške briljantnosti do luksemburškog finansijskog inženjeringa, ove zemlje dokazuju jednu stvar — nije važno kolika ti je teritorija, već kolika je tvoja ekonomska mašta.
Neke su se obogatile na gasu i nafti, druge na inovacijama, pametnim politikama i, ponekad, veoma kreativnim poreskim pravilima, piše portal Biznis i finansije.
