Čige iz Novog Itebeja

Žene iz Novog Itebeja, okupljene u neformalnom udruženju, od zaborava čuvaju posebnu vrstu testenine, karakterističnu za ovu nacionalnu zajednicu ali i Vojvodinu.

To su čuvene csiga teszta ili čige kako ih uobičajeno zovemo.

U pitanju je posebna vrste testenine koja se zakuvava u svečarske domaće supe, odnosno u supe koje se kuvaju na svadbi, na Božić, Uskrs ili neki drugi veliki praznik.

U Vojvodini čige „naveliko“ mese samo još u Debeljači, Feketiću i u našem komšiluku, u Novom Itebeju.

• Okupljamo se u Klubu penzionera svakog ponedeljka i uz razgovor i druženje mesimo čige, kaže za portal zrenjaninski.com Piroška Perki. Za sat vremena, ako nas se dovoljno okupi, možemo da umesimo čige od kilograma testa. Pakujemo ih i prodajemo a mušterija uvek ima. I to ne samo u selu i okolini, nego stignu i do Nemačke, jer ih nose, po narudžbini, žene iz sela koje tamo rade, kaže Piroška.

A kako se čige prave?

Prave se od brašna i jaja. Mera koju Novoitebejke koriste su kilogram brašna i 10 jaja.

• Umesimo testo, koje onda mora da odstoji bar sat vremena. Razvlačimo na mašini u trake, koje ne treba da budu jako tanke. Trake sečemo u kvadrate 2×2 centimetra i onda sledi uvijanje u čige, kaže Piroška.

Za čige postoji posebna oprema. Na posebnoj daščici, koja se zove borda, se od kvadrata, uz pomoć štapića, koji se zove oršo, uvije čiga. U slučaju čiga iz Novog Itebeja, pod parolom snađi se, borda je od trske a oršo su žice od točka bicikla, ali su čige jednako dobre. Dalje se čige suše i pakuju i takve mogu da stoje mesecima.

• Ovo je posebna vrsta testenine. Izgleda na oko da je nije teško napraviti ali potrebno je iskustvo a bogami i veština pa i brzina, koje smo mi stekle godinama, kaže Piroška i dodaje da se ne brine za opstanak voljenih i traženih čiga.
• Uvek ima novih i mlađih žena koje nam se pridruže ali u selu se čige prave maltene u svakoj kući. Nauče mlade žene od baka, mama i svekrva i tako su čige preživele i dosada, kaže Piroška Perki.

U nekom idealnom svetu, čige bi bile zaštićene kao autohtoni proizvod, možda dobile znak namirnice sa domaćim poreklom…

Zasada su zaštitni znak vrednih žena i ovog malog mesta iz žitištanske opštine.

A koliko je vredno i značajno za selo govori i to da su i majstorice i čige završile na kalendaru.